Протекле недеље, преко 3 милијарде корисника је остало ускраћено за услуге Фејсбука, Воцапа и Инстаграма, али и за све друге које су у власништву компаније Фејсбук. Кратка агонија која је уследила потом, одаје нам зависност скоро половине човечанства од једне платформе.
Пао Фејсбук? Шта се тачно догодило?
После неколико сати одсутности са интернета, није било званичних обраћања од стране Фејсбука. Тек након што je отворен званичан налог Фејсбук компаније на Твитеру, сазнали смо да она признаје да је квар на њеној страни. За то време, Твитер је добио неколико милиона нових корисника, углавном службених налога познатих фирми, фудбалских клубова и личности. Све се дешавало изненада, а сваки корак Фејсбук званичника је био дочекан гомилом негативних и саркастичних коментара. ИТ стручњаци су почели да објављују разне занимљиве податке о домену facebook.com. Од тога да је на продају, преко пада вредности деоница фирме за 5%, па све до вештачког подизања цене домена на милијарду долара. Ипак, све се вратило на старо после пар сати, а домен није продат.
Анализа ситуације – шта све ово значи?
Не бавећи се питањем приватности у овом случају, анализирајмо стање ситуације из перспективе просечног корисника технологије и интернета. Воцап, са преко две милијарде активних корисника на недељном нивоу, је свакако најучесталија платформа за дописивање и приватне видео позиве. Затим иду Инстаграм и ФБ Месинџер. Ове две апликације имају по отприлике 2/3 удела у тржишту у односу на Воцап, што значи да никако нису занемарљиве.
Када говоримо о просечном кориснику, он углавном користи све три апликације. Четврта алтернатива је ретка и може се свести на Телеграм. Наш корисник, када му не ради једна апликација, рестартује уређај, освежава страницу и упорно покушава да се поново повеже. То ради на све три платформе, верујући да је квар до њега, а не онога ко пружа услуге. Тако, већином не знајући, врши додатни притисак на сервере. У овом случају, већ оштећење и претрпане сервере Фејсбука. Таквим поступањем, корисници само наносе додатну штету и успоравају мрежу, која би можда раније била оспособљена.
И шта даље?
Три највеће платформе за комуникацију преко којих комуницира, врши посао (!) и рекламира се око 3 милијарде људи широм света, изненада су престале да раде. Све три платформе су у власништву једне компаније и налазе се на истим серверима. Дакле, ако страда једна – страдају све. Такво стање је погубно када у рачуницу убацимо изнете чињенице. Безусловно се ослањати на једног актера на интернету је погубно.
Најбезболније решење у овом случају је да престанемо да се ослањамо на Фејсбук као ентитет у оволикој мери. Требало би да сами проширимо своје опције, а не да једноставно прихватамо прво понуђено, па макар оно дошло под паролом „слободног избора“. Јер „слободан избор“ није слободан уколико није промишљен и направљен ван нечијег монопола (што Фејсбук свакако има). Два могућа правца за просечне кориснике су ширење налога на популарне платформе других компанија (нпр. Твитер, Сигнал итд.) и потпуно окретање од устаљених и конвенционалних начина комуникације. Овај други правац захтева доста учења и мењања навика, али уз слободан софтвер постиже се потпуна независност од монополских играча на интернету.
Наравно, сваки нови корак укључује истраживање и учење, што може бити тешко и фрустрирајуће. Али морамо схватити да не можемо да се ослањамо само на једну компанију, посебно ако она већ има дугу историју лошег опхођења према својим корисницима. Пошто сами бирамо услове под којима комуницирамо и водимо послове, потребно је да ти услови и избори буду што бољи за нас.
Потребна је децентрализација интернет услуга.
пише: Миодраг Робовић
