Зашто је неопходна реконструкција Владе Здравка Кривокапића? То се питање често могло чути из одређених кругова у Црној Гори. С друге стране се давао одговор да је то неопходно ради повећања ефикасности, боље утемељености Владе у скупштинској већини, бржег реформског процеса и слично.
Заиста, може се рећи да је свега тога Влади у одређеној мјери фалило. Реформски процеси су текли споро, врло мало приједлога и законских рјешења из Владе је предложено и проведено кроз Скупштину. Она је била под константним нападима прво ДФ-а, па онда неки њени дијелови и од Демократа.
И управо то спорење ова два чиниоца већине обиљежило је постизборни период све негдје до устоличења митрополита Јоаникија које је и поред свих притисака проведено у Цетињском манастиру. Сви заинтересовани читаоци се сигурно сјећају какав су политички рат водиле ове двије структуре око избору у Никшићу и Херцег Новом. У одређеном моменту се чинило да до њиховог помирења и договора ни на који начин не може доћи. То је и саму позицију Владе чинило готово немогућом и неодрживом.
Након устоличења, ДФ и Демократе нашли заједнички језик
Међутим, након расплета цијеле ситуације на Цетињу и провођења Јоаникијевог устоличења, ипак се нашао неки заједнички језик између њих, а и премијера Кривокапића са друге стране.
И управо ту се јавља оно што је прави и стари проблем у функционисању ове већине. То је уцјењивачки потенцијал који има ГП УРА ради своје идеолошке истовјетности са ДПС-ом, СДП-ом и осталима. Одмах су се јавили гласови оних који су онемогућавали добар договор и након самих избора да овом приликом онемогуће да се постојећа Влада реконструише.
Колико су само тих дана изјава дали Абазовић, Конатар, Боженa, власник Вијести и остали „Пајовићи“, против саме реконструкцје није ни чудо што се до сада није реализовала. Од свих је свакако, највећи скандал био онај приједлог власника Вијести, Ивановића да се реконструкција може одиграти тако да УРА добије пола мијеста са 5% гласова, а сво остали другу половину. Заиста, да није жалосно и невјероватно и да због тога не испашта народ Црне Горе, можда би се и насмијали.
Те ставове сам детаљно критиковао у свом ранијем тексту.
Неки функционери ЕУ дају вјетар у леђа УРИ и Вијестима
Тобоже, по наводима тих апостола грађанизма и евроатланских интеграција, ни ДФ, а ни Демократе нису довољно добри да уђу у реконструисану Владу. Могле су се чути информације да је Лајчак у једном разговору у Бриселу саопштио Абазовићу како је улазак ДФ-а у Владу црвена линија за Европску унију. Исти тај Лајчак је прије пар дана угостио контраверзног министра Сергеја Секуловића, који је готово изазвао државни удар у ноћи уочи устоличења на Цетињу.
То даје вјетар у леђа концерну Вијести и УРИ, да инсистирају на тези да је проевропска Црна Гора немогућа ако ДФ уђе у Владу. Међутим, гласови неких других званичника ЕУ итекако имају разумијевања за учествовање партија већине у систему власти. Такви тонови су се могли чути, на примјер, од Урсуле фон дер Лајен, у њеној посјети региону.
Но, било како било, изгледа да до реконструкције Владе у скорије вријеме неће доћи. Абазовић савршено користи тај свој потенцијал да уцјењује остале и тешко да ће у тој позицији попустити. Само је нужно да се пред јавности раскринка зашто он може на тај начин уцјењивати. Из простог разлога што једино УРА може да коалира са странкама бившег режима и што им је у послушништво западним амбасадама и идеологији брат близанац. Тако да треба рећи како, она једначина Вијести „ДФ=ДПС“, не стоји него напротив, треба написати нову: УРА=ДПС.
Зашто је неопходна реконструкција
Осим тога, треба навести и неке, по мом мишљењу дубље разлоге зашто је реконструкција Владе потребна, чак наопходна. Наиме, у Црној Гори, усљед Ђукановићеве владавине, готово 30 година цијели један спектар партија није учествовао у власти. Проблем је већи из разлога што су, нарочито у посљедњих 15-ак година те партије, суштински партије српског народа у Црној Гори, или, условно речено, просрпских структура. Па је то довело до дугогодишњег запостављања оних који су национално Срби и који на прошлост и будућност Црне Горе имају неке другачије погледе.
Е сада, ако и након избора од 30. августа прошле године, представници тог дијела народа, по намјерама и вољи изузетно јаких и утицајних кругова у Црној Гори, опет нису омогућени да учествују у власти, каква им се онда порука шаље? Како се може осјећати такав један човјек данас, када и у моменту Ђукановићевог краја он не може да види свој нови почетак. И такав није један човјек, таквих је 30% грађана Црне Горе. Сви они су ради хирова неких НАТО агентура у региону онемогућени да у сопственој држави учествују у систему власти на пуни и прави начин, а не с краја, са опипом, ћутњом и самопорицањем како им се намеће.
У том контексту бих поменуо и недавну расправу која се водила, како међу политичарима, тако и интелектуалцима, око тога која је матица црногорских Срба. Да ли је то Београд или Подгорица? Утркивали су се министри и посланици свих профилација да недвосмислено покажу како је то Црна Гора, а она то историјски несумњиво и јесте била. Али, овдје бих рекао да се данашња Црна Гора мора доказати као матица, а не као маћеха својих Срба. А први корак у томе би требала бити реконструкција Владе и прихватање представника „просрпских“ партија у исту. Зато је она важна, да се оно културно тијело које је на различите начине 20 година сегрегирано, осјети као истински дио Црне Горе, као дио без кога она не може и неће.
Зато ово питање реконструкције није чисто питање експерти или политичари, Запад или Русија, ЦГ или Србија, не! Ово је питање опстанка Црне Горе и показивања неопходне симболичке и институционалне ширине да се сви њени грађани, па и они који су национални Срби осјете грађанима у пуном смислу те ријечи. И ако грађанисти већ хоће да избјегну БиХзацију Црне Горе, ето им бесплатно дајем консултантску услугу и најлакши пут.
пише: Михаило Братић
насловна фотографија: Саво Прелевић
