Почетком 2021. „Хансон Роботикс“ најавио је масовну продукцију хуманоидног робота „Софија“. Она је 2016. оставила снажан утисак на свет, отворивши питања технолошке, етичке и сигурносне природе. У плану је да се овакви роботи користе на разне начине, највише у медицинске сврхе у време пандемије.
Наиме, Софија је пропутовала планету разговарајући са децом, упознала Ангелу Меркел, певала у „Тунајт Шоу“ са Џимијем Фалоном и, чини се, преплашила водитеље јутарњег програма на британској „ИТВ“, гостујући са својим идејним творцем – Давидом Хансоном. Софија, која се изјашњава као жена слободних схватања и крајње либералних принципа, успела је и да добије држављанство Саудијске Арабије, што јесте било мало иронично обзиром на стање женских права у тој земљи. Али, колико је она заправо далеко од људског бића, а колико од апокалиптичне машине уништења, налик оним из серијала „Терминатор“?
Према Бену Герцелу, једном од водећих научника на пројекту, Софија није ни близу онога што су медији и шира јавност схватили из њених наступа. Упркос импресивним излагањима и конверзацијама, она и даље не функционише на принципу „Вештачке генералне интелигенције“ чије јој способности људи лако могу приписати.
Вештачка интелигенција свуда око нас
Технологија вештачке интелигенције (у даљем тексту ВИ) је јако дуго у употреби свуда око нас. Водећи стручни текстови дефинисали би вештачку интелигенцију као било који систем који осматра своју околину и делује на основу ње, тако да максимизује шансе остваривања својих циљева. Иако интуитивно прво помислимо на комплексне роботе који личе на људе, ВИ се користи и у много простијим системима. Већина веб претраживача користи је не би ли нам пружила резултате најближе оним које тражимо, имамо је у сваком паметном телефону, али и у многим кућним уређајима, као што су модерни усисивачи који сами шетају по нашим подовима. Ови системи су дизајнирани и тренирани за једноставне специфичне задатке. Но, они не могу функционисати без људске интеракције.
Мало комплекснија ВИ била она која симулира људске когнитивне способности, као што је вид или слух, па на основу тога проналази решења без интеракицје човека. Пример тога био би аутопилот који постаје све развијенији у „Тесла“ аутомобилима. Али, ВИ системи се и даље дубоко заснивају на правилима, што се најбоље види у пољу конверзацје. Тада ни најкомплекснији системи, који успевају да положе „Турингов тест“, не умеју најбоље да се снађу када конверзација престане да буде у пољу једноставних, директних питања.
Вештачка генерална интелигенција
Насупрот њој, Вештачка генерална интелигенција (у даљем тексту ВГИ), разликовала би се од традиционалне вештачке интелигенције (ВИ) тиме што би се развијала јако слично као човек – али до нивоа где може да извршава задатке за које људска врста није способна. Свој назив, ВГИ вуче са почетка 20. века. Термин „Генерална интелигенција“ у пољу психологије дефинисао је Чарлс Спирман 1904. године, као јединствени фактор који одређује интелигенцију човека. Научници у области ВИ истраживања усвојили су овај термин, мада се не слажу у потпуности са Спирмановом теоријом, обзиром да се и даље расправља о њеној ваљаности.
Иако нам „Софија“ можда делује тако, ВГИ је у 2021. години и даље научна фантастика:
„Софија је ипак базирана на ручно кодираним правилима и дубоким неуралним мрежама“, рекао је Герцел у подкасту са Лексом Фридманом.
Да ли ћемо до ВГИ доћи напретком обичних ВИ система као што је Софија, или неком потпуно новом технологијом, за сада је непознато. Али, изгледа да су многи стручњаци у овом пољу оптимистични када је у питању процена да ћемо у наредних 50 година направити огроман корак према животу какав смо могли видети у нашим омиљеним сај-фај романима или филмовима.
Обичан човек, чини се, није тако оптимистичан. Страх од технолошке дистопије јавља се често при помисли на суперинтелигентне роботе. Са друге стране, наш ексцентрични научник са смешним шеширом – Бен Герцел – каже да су шансе минималне – али не и непостојеће:
„Многи мисле да ће нас ВГИ поробити и претворити у ресурсе за производњу хард драјвова. Иако сам емотивно оптимиста, из интелектуалне перспективе морам да кажем да вероватноћа да се то деси није нула.“
Вештачка интелигенција већ је део наше садашњости. А засигурно ће играти велику улогу и у будућности. Да ли ће та будућност бити светла или тамна, зависиће углавном од нас самих. Јер како Герцел каже:
„Најбољи начин да ВГИ наклонимо добронамерности јесте да јој улијемо љубав и саосећање као што то радимо својој деци“.
пише: Вукан Арсенијевић
