Веб претраживачи који се најчешће користе, најчешће и шпијунирају кориснике. Начини су бројни, а корисници су их углавном несвесни или су незаинтересовани за овај проблем. Како избећи претраживаче који не поштују своје кориснике? Које су алтернативе?
Овог месеца, било је бројних проблема који се тичу шпијунирања грађанства. Недавно откривени „Пандорини папири“ у којима је било и речи о постављању Хуавеј камера у Београду, а које скенирају лице и прате кретање појединаца, Фејсбукова објава да почиње да ради на „виртуелној Фејсбук реалности“, као и захтев који су власти САД упутиле апликацији за дописивање Сигнал (у којем се тражи да преда све податке о свим корисницима и порукама, што укључује и Србију). Наравно, било их је много више.
Велики корак је сакрити се од „Великог брата“. Али, једна битна, а не превише захтевна промена коју можемо учинити је мењање веб претраживача. Претраживач је алатка коју користимо свакодневно. Већини се цело коришћење рачунара своди само на коришћење веба. Огромна количина наших приватних података и информацијама о нама пролази кроз овај програм. Скоро сваки од њих бива сачуван, обрађен и искоришћен од стране великих компанија, а на штету корисника.
Како функционише праћење корисника из претраживача?
Принцип је следећи: замислите да сте код куће, да гледате на интернету телевизор о којем сањате и желите да га имате. Прегледате све понуде и одлучујете да одложите куповину, због финансијских разлога. Даље, одлазите на Јутјуб да пустите песму. Одједном, излази Вам реклама (коју не можете да прескочите!) која говори о управо том телевизору који сте гледали. Занемарујете то, јер свакако да произвођачи технологије уливају велики новац у маркетинг. „То нема везе са мојом претрагом“, мислите у себи. Укључујете Фејсбук да проверите поруке, а на почетној страни поново стоји реклама за исти телевизор. Жалите се пријатељу у чету како немате новца, а свиђа Вам се телевизор. На следећој претрази, излази Вам неколико реклама које говоре о томе како никад није било лакше и боље купити баш тај телевизор који сте гледали. Кредити, банке и повољности за лојалне потрошаче су свуда. Ваше је само да купите. На крају, купујете телевизор.
Ваша прва претрага је била иницијатор. Сваки следећи корак, реклама коју сте одгледали, поруке које сте слали о том телевизору, кликови на разне понуде тог производа и слично, све је било праћено и правио се Ваш профил као потрошача: „жели овај телевизор, нема новца, узеће овај кредит“. Многе информације сте оставили пре тога, а оне су такође анализиране да би се створио Ваш лични профил као корисника разних услуга. Пример о телевизору је тривијалан, али ако су компаније у стању да Вам промене мишљење о телевизору, замислите само колико лако могу да Вам кроје политичке, верске, моралне и многе друге вредности, које често промишљамо ређе него свакодневне ствари (попут куповине).
Због заштите аутономије и приватности, важно је да се корисници рачунара упознају са основним начинима прикупљања података од стране претраживача.
Прве црвене заставе: затворени изворни код и телеметрија
О значају отвореног изворног кода и о опасностима затвореног смо већ говорили овде. Укратко, у случају затвореног изворног кода, апсолутно немате могућност да потврдите шта Ваш претраживач ради, независно од тога да ли га користите у датом тренутку.
Телеметрија је такође ствар на коју треба обратити пажњу. Телеметрија се односи на све податке о коришћењу претраживача које он прикупља. Од времена које сте утрошили на одређеним сајтовима, обележених сајтова, инсталираних додатака, она сеже све до информација о самом уређају који користите – модел и регистарски број уређаја, резолуцију екрана и сличне битне карактеристике. Сви ови подаци се чувају на уређају и потом шаљу произвођачима претраживача, а користе се за профилисање и идентификацију корисника.
Остали фактори: финансирање, партнерства и аутоматско ажурирање
Ови фактори се више тичу бизнис модела него техничких ствари. Што се тиче финансирања, треба обратити пажњу на главни извор новца од кога се пројекат издржава. На пример, у случају Google Chrome претраживача, 100% финансија долази од компаније Гугл, а Edge има исту ситуацију са Мајкрософтом. Firefox, Operа и Vivaldi добијају мањи проценат од ове две фирме у договору да укључе њихове системе за претрагу (search engine). Ово је директно повезано са критеријумом партнерстава. Који су системи за претрагу фабрички постављени као примарни, чији ће резултати претраге излазити пре осталих, чије ће се рекламе чешће постављати, само су неки од примера. Из тога се закључује да ће неки претраживачи промовисати интересе великих компанија за новац, насупрот интересима коринсика.
Аутоматско ажурирање претраживача значи да се програм сам ажурира кад год изађе његова нова верзија, без потврде корисника. То значи да кроз сваку нову верзију програма, у изворни код може бити убачено нових система за праћење, нових реклама и свега другог што кориснику може бити непожељно. У случају да се претраживач сам ажурира, корисник нема опцију да то одбије и тако избегне потенцијалне нове претње.
У следећим деловима чланка, даје се преглед најкоришћенијих веб претраживача међу просечним корисницима. Наравно, кроз критеријуме наведене у овом тексту. Прво ће бити обрађени спајвер претраживачи Google Chrome, Firefox, Opera и контроверзни Brave Browser. Затим следи преглед најпопуларнијих алтернатива које се на известан начин боре против угрожавања корисника: Ungoogled Chromium, LibreWolf, GNU Icecat, а на крају, као одвојени чланак, представља се TOR pretraživač. У том последњем делу, демистификује се појам „deep web“, који углавном одвраћа људе од овог претраживача.
Пише: Миодраг Робовић
Насловна фотографија: screenrant.com
