Васојевићко „Достојан“ разлегло се долином Лима. У Манастиру Ђурђеви Ступови, Епископ Методије је уведен у трон епископа древне светосавске Епархије будимљанско-никшићке. Свету Литургију и чин устоличења је предводио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са великим бројем отачаствених архијереја.
Васојевићки корен је оплемењен Христом
Говорећи након Свете Литургије, Патријарх Порфирије је истакао да је васојевићки корен оплемењен Христом и да зато „могу да, познавајући себе и своје, не буду затворени у себе, него потпуно и сасвим Христом отворени за другога и другачијег. Чак и онда када се на други начин моле Богу. Јер, Бог је тај који процењује“.
„Браћо и сестре, небо нас је данас обасјало изобилно сунцем и Сунцем правде и мира, Господом нашим Христом, јер смо служили свету Литургију у Његово име за спасење света. Али нас је Господ обасјао сунцем тварним, створеним, да покаже да се данас са нама сабирају на овом месту светом – али исто тако и радују – и небо и сви они који су на небу, као што се радује земља и ми који смо на земљи. Јер, у Цркви Христовој нема граница, не постоји ништа индивидуално, појединачно. Све је саборно, све се у Христу сабира. И све је позвано – и онда када је, да тако кажем, изван граница Цркве – да се у Христу Богу сабере и препозна као као једно и јединствено.“
Потом се Патријарх обратио Епископу Методију, упутивши присутне на његов живот и служење Богу.
„Владико, драги Методије, вољом благодати Духа Светога и саборских отаца наше помесне Цркве, изабран си за Епископа будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корен овде, на овим просторима, али си рођен у Сарајеву, у месту где се укрштају народи и вере, али у месту у којем је присутан Бог. Опет, растао си на овом поднебљу, духовно стасавао уз скуте блаженопочившег великог пастира и оца Митрополије црногорско-приморске, великог православног јерарха Митрополита Амфилохија, у Цетињском манастиру. А онда, из те светиње, школовао се и у другим помесним Црквама. Посећивао западне земље и боравио на Западу. Све то заједно, ми знамо, јесте заправо додатак на оно што у Вашој души постоји као семе, као покретач, оријентир живота, а то је вера у живога Христа, Сина Божијег који је дошао у овај свет и који је глава Цркве, тела Христовог.“
Црква није од овога света, али јесте у свету
„Ви добро знате, као што, браћо и сестре, сви ми знамо, да Црква није од овога света. Али јесте у овоме свету. Зато што овај свет без Цркве не постоји. Боље рећи, нема смисла! Они којима Црква смета, јер смета систем вредности који Црква сведочи, хтели би да Цркву прогласе оним што она није и да је прикажу другачијом него што јесте. А, понекад би хтели и Цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога света. У овом свету је да пребражава свет и да га претвара у Цркву“, истакао је Патријарх Порфирије.
Беседећи о улози Цркве у свету, Патријарх се осврнуо на политичку инструментализацију Цркве, што је горућа друштвена тема у Црној Гори.
„Дакле, пре свега, они који мисле да су Црква као и они, у најмању руку су се преварили и преварени су. Али, и они увек имају шансу да, у Христу који је дошао да спасе свет, који није дошао да суди, пронађу себе. (…) У сваком случају, нема Црква амбиције – јер ако има, издаје себе, ако има, онда није Христова – да замени било коју политичку странку, да буде такмац у стварању граница од овога света.“
Вртоглав је узлет над облаке
Епископ Методије је, по увођењу у трон Епископа будимљанско-никшићких, позвао сву пуноћу Цркве Христове да се моли за њега и заиштио љубав.
„Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да, у мјери у којој будем кадар, све што у мени чини личнога човјека буде покорено Васкрслом Господу Исусу, те да ме по милости и љубави Својој Он води и управља, приводећи ме непрестано себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавога свијета. ‘Вртоглав је узлет над облаке, а камоли на врхунац јерархије која допире до небеса’, како је лијепо рекао владика Данило Крстић.“
Древна светосавска епархија
Свети Сава је основао Епархију будимљанску одмах по стицању аутокефалности, 1219/20. године. Први будимљански епископ Јаков је устоличен у манастиру Ђурђеви Ступови, руком Светог Саве. Епархија будимљанска је уздигнута у степен митрополије у 15. веку, а укинута је у 17. веку у време османске власти. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је обновио ову древну епархију у мају 2001. године. Први епископ обновљене епархије је био Јоаникије, садашњи Митрополит црногорско-приморски.
Манастир Ђурђеви Ступови је задужбина Стефана Првослава, сина великог жупана Тихомира. Првобитна црква је саграђена у другој половини 12. века.
Архијереји и високе званице сабрања
Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећена господа Митрополити: дабробосански Хризостом и црногорско-приморско Јоаникије, и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, пакрачко-славонски Јован, буеносајреско-јужноцентралноамерички Кирило, захумскохерцеговачки и приморски Димитрије, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан, хвостански Јустин и изабрани и новоустоличени будимљанско-никшићки Методије.
Литургију је увеличало појање Дивне Љубојевић и хора Мелоди.
Устоличењу су присуствовали председник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, министарка просвете, науке, културе и спорта Весна Братић, министар економског развоја Јаков Милатовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић и министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић. Локалне самоуправе су биле представљене на највишем нивоу, присуством председника градова и општина: никшићког Марка Ковачевића, херцегновског Стефана Катића, тиватског Жељка Комненовића, которског Владимира Јокића, будванског Бата Царевића и домаћина Тихомира Богавца, беранског градоначелника.
Животопис Епископа Методија
(Извор: СПЦ)
Владика Методије (у свету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православних родитеља Милинка и Драгице (рођене Милићевић) као треће дете. Осмогодишњу школу Петар Докић и прва два разреда Друге гимназије Огњен Прица завршио је у Сарајеву одакле се услед ратних збивања са породицом у Подгорицу.
У Подгорици је завршио преостала два разреда Гимназије Слободан Шкеровић. За време живота у Сарајеву завршио је основну-нижу музичку школу 29. новембар. После завршене гимназије 1994. године уписао је Економски факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, на којем је и дипломирао 2001. године. Године 2002. дошао је у Цетињски манастир, где је замонашен на празничном бденију 11. јула 2004. године са именом Методије (по Светом Методију Словенском).
У чин ђакона рукоположен је 2005. године на празник Преображења Господњег у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку (одакле и потиче његова породица) од стране блажене успомене Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У чин презвитера рукоположен је на Бадњи дан 2008. године у Цетињском манастиру. Одликован је чином протосинђела 22. новембра 2009. године у манастиру Сланцима код Београда од стране блажене успомене митрополита Амфилохија, са чијим је благословом од краја 2007. године био је на послушању келејника Патријарха српског Павла, и на том послушању остаје до његовог упокојења.
За намесника Цетињског манастира постављен је 1. фебруара 2010. године, а у чин архимандрита је рукопроизведен на Петровдан 2013. године у Цетињском манастиру. Исте године дипломирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву, са дипломским радом на тему Васпитни значај монаштва.
На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2015. године одбранио је мастер рад на тему Зетски Митрополит Вавила (1494-1520) и његов допринос српској духовности и култури код ментора проф. др Предрага Пузовића. Академску 2016/17. годину провео је на Аристотеловом Универзитету у Солуну учећи грчки језик, ради уписа докторских студија на Теолошком факултету тог Универзитета.
Патријарх српски Иринеј началствовао је 22. јула 2018. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици светом архијерејском Литургијом и свечаном хиротонијом нареченог високодостојног архимандрита Методија (Остојића) у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве одржаном маја 2021. године изабран је за Епископа будимљанско-никшићког.
Аутор: Милан Веселица
Извор фотографија: ТВ Храм
