Након осам година у врху аустријске и европске политике и нешто више од четири године на челу Народне партије, бивши канцелар Аустрије Себастијан Курц најавио је своје повлачење из политике. Ова одлука не би била толико чудна да Курц нема тек 35 година, готово упола мање од своје немачке колегинице Ангеле Меркел која ће му се за неколико дана придружити у политичкој пензији. Овом објавом стављена је тачка на стрмоглави крах каријере човека који је до пре само неколико месеци важио за потенцијалног наследника Меркелове као “неформалног лидера” Европске народне партије и велику наду европске деснице. Како је аустријски политички вундеркинд прешао пут од трња до звезда и назад за свега неколико кратких година?
Ко је заиста Себастијан Курц?
Себастијан Курц рођен је у бечком округу Мајдлингу, 27. августа 1986. године. Са мајчине стране води порекло из Темерина у данашњој Србији, одакле је породица Фолксдојчера његове бабе избегла након другог светског рата. Након завршене средње школе и обавезног војног рока уписао је студије права 2005. године, али их никада није завршио одлучивши да се у потпуности посвети политици. У Народну партију (ОВП) учланио се још у средњој школи, а на чело омладинског крила дошао је 2008. године.
Своје прве године у политици Себастијан Курц провео је бавећи се локалном политиком у свом родном Бечу, да би 2011. добио позицију у Министарству унутрашњих послова, где се бавио питањем интеграцијом имиграната у аустријско друштво. Залагао се за дубљу интеграцију људи са имигрантским пореклом, као и за проширење часова немачког за децу имиграната. Већ тада су на видело изашли његови ставови да имиграција може бити успешна само ако је ограничена и ако држава уложи велики напор да све оне који дођу интегрише у Аустријско друштво.
У том периоду први пут привлачи пажњу јавности, коју је успео да уновчи на парламентарним изборима 2013. године. Курц успева да освоји највећи број индивидуалних преференцијалних гласова, више чак и од актуелног канцелара Фејмана и лидера ОВП-а Шпинделгера. До изражаја долази његова харизма и способност да привуче пажњу у помало окошталом свету аустријске политике, а изборни успех му је донео и министарску фотељу у коалиционој влади Социјалдемократа и Народњака. Са својих 27 година, Себастијан Курц је преузео ресор дипломатије.
Министар спољних послова и нови лидер странке
Током свог мандата као министар спољних послова Себастијан Курц се залагао за интеграцију земаља Западног Балкана у Европску Унију, али и за строжу имиграциону политику и чвршћу контролу спољних граница ЕУ. Афирмисао се као велики противник исламизма и поборник строже контроле рада исламских организација у Аустрији, стављајући нагласак на интеграцију имиграната, посебно оних са исламским пореклом. Иако то није било стриктно везано за његову функцију, Курц је користио талас анти-имигрантског расположења који је погодио Европу током турбулентне 2015. године како би се афирмисао на аустријској десници, у тренутку када су многи други политичари десног центра широм Европе неодлучно вагали своје опције између строжег одговора на масовне миграције и исламски тероризам и инклузивнијиег приступа отварања граница.
Свима је било јасно да Себастијан Курц пуца високо и да је канцеларска фотеља његов коначни циљ. Након што се лидер ОВП-а Митерленер повукао са свих функција почетком 2017. године, Курцу се отворила савршена прилика. Као најпопуларнији политичар у Аустрији био је очигледни фаворит за функцију шефа странке, на чијем се челу нашао у мају те године. Ипак, он није преузео функцију вицеканцелара која је ишла уз место лидера странке, већ се сместа бацио на кампању за парламентарне изборе заказане за септембар.
Себастијан Курц постаје канцелар
Избори у септембру 2017. били су велики успех за Народну партију, али и Себастијана Курца лично. ОВП је избио на прво место са готово 32% гласова, а он је потврдио своју популарност освојивши чак 145.000 преференцијалних гласова. Добар резултат десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) значио је да десница у Аустрији има јасан мандат за формирање владе, а Себастијан Курц, који је тек напунио 31 годину, постао је најмлађи шеф владе у Европи.
Ова десно оријентисана влада потрајала је нешто мање од две године, када је у мају 2019. аустријску јавност потресла тзв. “Ибица“ афера. Откривено је да је вицеканцелар и лидер ФПО-а Ханц-Кристијан Штрахе током боравка на Ибици обећао поједине државне уговоре у замену за позитивно представљање његове партије у медијима у предвечерје избора две године раније. Ова афера изазвала је бурне реакције у Аустрији, а под великим притиском јавности влада је пала. Нови избори расписани су за септембар, а Курца је на премијерској функцији заменила дотадашња председница уставног суда Бригите Бирлајн, која је формирала технократску владу.
Ипак, показало се да је за Себастијана Курца Штрахеов пад представљао велику шансу. Он је и даље био најпопуларнији политичар у Аустрији, а он и његова партија успели су да искористе велико осипање подршке донедавних коалиционих партнера и да остваре још бољи резултат, овог пута освојивши чак 37% гласова и 71 мандат, чак 9 више него на изборима две године раније. Овог пута коалиционе преговоре водио је са Зеленима, који су се након две године егзодуса вратили у парламент. Почетком 2020. године Себастијан Курц је по други пут изабран за канцелара Аустрије.
Други мандат на челу владе
Други мандат Себастијана Курца пре свега обележила је пандемија Корона вируса, која је избила свега неколико недеља након што је поново преузео канцеларску функцију. За разлику од неких других европских држава (на пример великог суседа Немачке), аустријска влада је у раној фази пандемије применила нешто релаксиранији и рискантнији модел борбе против заразе. Поред тога, он је такође наставио да продубљује сарадњу са земљама чланицама Вишеградске групе, али и са земљама на Балкану, укључујући ту и Србију. Ово приближавање популистима, као и његова отворено десна реторика, нашли су на критике у појединим европским круговима. Такође, ни повезаност његове претходне владе са корупционашким аферама није пуно помагала његовом имиџу, поготово међу либералније настројеним политичарима широм континента.
Оно што му се ипак није могло замерити био је његов несумњив успех. И поред повремених испада и блискости са контраверзним личностима попут Орбана и Јанше, Себастијан Курц је у својој бити остао политичар десног центра, поникао из централноевропске народњачке традиције. И док су партије десног центра широм Европе пролазиле кроз кризе, од Демохришћана у Немачкој и Републиканаца у Француској до Рахојевих Народњака у Шпанији и Берлусконијеве Форце у Италији, Курц је од своје партије направио доминантног играча у аустријској политици и стожерну странку две различите коалиције. Као млад и флексибилан лидер показао је вештину у балансирању између интереса растуће деснице и традиционалног центра, показујући интересовање за проблеме које су мучиле значајан део гласача, попут масовних миграција и интеграције, уместо да их гура под тепих.
Од велике наде европске деснице до почетка пада
По много чему Себастијан Курц је био лидер који је својим политичким капацитетима превазилазио габарите државе из које долази. За многе на европској десници он је био пример на који начин се одупрети десничарском популизму са једне и лево-либералним снагама са друге стране, у тренутку када су многе партије десног центра упале у кризу идентитета након 2015. године. Није ни чудо што се шушкало да би управо он могао да наследи Ангелу Меркел као “неформални” лидер Европске народне партије и постане ново лице европске деснице у годинама које долазе. Познајући његову амбициозну природу разумно је претпоставити да је и он имао сличне идеје.
Ипак, средином 2021. године клупко корупционашких оптужби почело је да се одмотава. У мају је аустријско тужилаштво покренуло истрагу против Курца како би испитало тврдње да је лажно сведочио током “Ибица” афере две године раније. Почетком октобра Аустрија је поново пољуљана великим политичким скандалом, али је овог пута Себастијан Курц био у његовом центру. Курц је оптужен да је у периоду од 2016. до 2018. године више пута користио државне фондове како би финансирао по себе и своју партију позитивна истраживања јавног мњења. Док је сам Курц негирао његове оптужбе а његова партија стала иза њега, све остале партије, укључујући ту и странку Зелених са којима је ОВП у владајућој коалицији, захтевале су оставку.
Под притиском јавности Курц подноси оставку
Под великим притиском јавности Курц је то и учинио 11. октобра ове године. Пошто су Зелени одлучили да остану у влади ако се он повуче није дошло до расписивања нових избора, а на челу владе га је заменио дотадашњи министар спољних послова Александар Шаленберг. Како је у питању каријерни дипломата без великог искуства, иначе близак Курцу, очекивало се да ће доскорашњи канцелар сачувати велики део свог утицаја, одређујући курс аустријске политике као лидер Народне партије.
Овакав начин вођења политике “из сенке” ипак се показао као неодржив у развијеној демократији каква је аустријска. Мање од два месеца након што се повукао са места канцелара Себастијан Курц је објавио да напушта политику у потпуности. Као разлоге је навео жељу да се посвети породици (постао је отац по први пут пре неколико недеља), али и пад мотивације услед непрестаних медијских напада које трпи у последњем периоду. “Нисам светац, али нисам ни криминалац. Ја сам људско биће са врлинама и манама, као и свим грешкама које иду уз то” изјавио је Курц у свом последњем обраћању медијима.
Његова оставка значи и да ће Народна партија морати да изабере новог лидера. Као главни фаворит да наследи Курца помиње се министар унутрашњих послова Карл Нехамер. Уколико победи на унутар страначким изборима, он ће вероватно постати и нови канцелар, пошто је Александар Шаленберг најавио своје повлачење са те позиције свега неколико сати након Курцове изјаве за медије. Ко год да наследи Курца на челу Народне партије и Шаленберга на челу Аустрије, имаће пуне руке посла. Партију треба стабилизовати, повратити пољуљани углед и спречити пад владе који би водио у нове изборе и врло озбиљну опасност од губитка власти, док Аустрију чека још једна дуга и хладна Ковид-зима.
Да ли је ово заиста крај аустријског вундеркинда?
Да ли све ово значи да је Курцова политичка каријера готова? Не нужно. Он ће се свакако повући из јавног живота у наредном периоду и фокусирати на своју одбрану у судским процесима који му предстоје. Како се још увек налазе у раној фази, они би могли потрајати и више година. Али, уколико успе да докаже своју невиност и сачека да прича о афери замре у аустријској јавности, није немогуће да се Себастијан Курц у неком тренутку врати на политички сцену Аустрије, поготово ако његова партија не успе да пронађе адекватног наследника и упадне у политичку кризу у годинама које долазе.
На крају крајева, тек му је 35 година, а многи велики лидери су у том добу тек започињали своје политичке каријере. Време ће показати да ли ће вундеркинд из Беча успети да направи велики повратак или ће остати као пример да у политици таленат и харизма не могу увек да замене мудрост која се не стиче преко ноћи, већ гради деценијама.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: Georg Hochmuth / AFP – Getty Images
