Један од најзначајнијих политичких догађаја у јулу 2021. дефинитивно јесте убиство председника Хаитија Жовенела Моиза на Хаитију.
Парламентарна криза на Хаитију
Хаити је острвска држава у Карипском мору, у централној Америци, и једна од најсиромашнијих и најнестабилнијих држава у том делу света. Налази се у великој политичкој кризи још од 2015. када је на председничким изборима Моиз остварио победу, али су резултати избора поништени након насилних протеста због изборних манипулација. Моиз ипак ступа на чело државе у фебруару 2017. након оставке бившег председника Мишела Мартелија и од тада се суочава са константним оптужбама за корупцију као и протестима.
Владавина декретом и покушај атентата
Од почетка 2020. влада декретом, пошто је истекао мандат парламенту и сва моћ се сконцентрисала у његовим рукама. Од његовог ступања на чело државе постојало је проблематично питање када му истиче мандат, фербруара 2021. или фебруара 2022. Након што је одбио да одступи са функције ове године, догодио се и наводни покушај атентата на њега.
Осумњичени за убиство председника Моиза
Ипак, 7. јула догодило се његово убиство у вили у главном граду Порт-о-Пренсу. За сада је ухваћено 28 нападача, од којих су 26 колумбијски држављани међу којима се налазе и бивши чланови Војске Колумбије, као и 2 Американца хаићанског порекла. Полиција трага за још 8 чланова организоване групе, а 3 су убијена приликом хапшења.
Шта се заправо дешавало на Хаитију?
Да би разумели дешавања и потенцијалне мотиве убиства Жовенела Моиза требало би објаснити са чиме се све суочавао претходних година. Свака власт без подршке парламента има јаку тенденцију диктаторске власти, пошто се у рукама шефа државе концентришу извршна и законодавна власт. Опозиција га је оптуживала да одбија изборе како би стабилизовао власт у својим рукама, пошто је у парламенту његова партија „Tet Kale“ имала свега 31 од 119 посланичких места.
Ураган Метју, скок цена горива…
Хаити је крајем 2016. погодио и ураган Метју који је однео велики број људских жртава и начинио велику економску штету држави, која је већ била у финансијским неприликама. Следећи шок за економију ове државе се догодио у априлу 2018. када је Венецуела престала да шаље испоруке јефтиног бензина за Хаити, те су морали да се окрену међународном тржишту и много скупље набављају бензин. Решење за финансирање скупљег бензина дошло је у виду подизања цене за 20% исте године, односно 50% већ следеће, након чега ће уследити вишемесечни насилни протести у држави.
Насиље и криминал у држави
Како се насиље ширило државом, почело је да долази до све отворенијег рада криминалних група, за шта поново опозиција оптужује Моиза због неспособности да одржи мир у земљи. У марту ове године донео је декрет којим је одређене врсте протеста осудио као терористичко деловање. Током читаве своје власти имао је подршку Вашингтона у демократизацији и стабилизацији економије у држави.
Криза, борба за власт и истрага убиства
Тренутно траје велика борба за власт на Хаитију, јер се чак 3 особе сматрају за лигитимне наследнике Моиза до следећих избора. Ускоро се очекује да ће се, уз помоћ америчке интервенције, утврдити ко ће наставити континуитет власти. На Хаитију је тренутно ванредно стање. Затворен је аеродром као и копнена граница са Доминиканском републиком, а полиција даноноћно ради на проналажењу преосталих осумњичених, као и на испитивању одакле је дошло наређење о његовом убиству.
пише: Лука Гачић (15.јул.2021)
насловна фотографија: Tanjug AP
Sjajan tekst!
Divan tekst!