Након краткотрајног скока Зелених у априлу, Демохришћани су брзо успели да се поврате и поново избију на прво место. Ипак, неадекватан одговор на велике поплаве и неколико гафова њиховог лидера Армина Лашета током претходних месеци негативно су утицали на популарност партије која се на власти у Немачкој налази од 2005. године и унели додатну неизвесност пред септембарске изборе. Како ствари тренутно стоје, од тога највише могу да профитирају Социјалдемократе, који су према недавним анкетама по први пут у последних 16 година избили на прво место.
Септембарски избори у Немачкој све су ближе, а ако је веровати последњим истаживањима јавног мњења они ће бити једни од најнеизвеснијих у новијој историји. Држава коју је током читаве друге половине двадесетог века красио веома стабилан политички систем оличен у две главне и једном “мањом” партијом (Демохришћани, Социјалдемократе и Либерали) већ неко време се налази у за њу турбулентном политичком периоду. Успон и стабилизација Алтернативе за Немачку и Левице значи да ће и у овом сазиву парламента бити најмање шест политичких партија, а јачање Зелених довело је у питање и досадашњи монопол ЦДУ/ЦСУ коалиције и Социјалдемократа на прва два места.
Пад рејтинга ЦДУ/ЦСУ коалиције пред септембарске изборе
Последња истаживања јавног мњења показују да су Демохришћани и Социјалдемократе изједначени на приближно 23% гласова, док Зелени не заостају превише са 17%. Чињеница да две традиционално највеће партије у Немачкој заједно немају ни половину укупних гласова представља велико одступање од историјских трендова, поготово ако узмемо у обзир да су ове две парије у збиру често добијале и по 80% гласова. Овај значајан пад, пре свега ЦДУ/ЦСУ коалиције несумњиво показује да су се Немци заситили центристичке и по многима превише умерене политике Ангеле Меркел.
Немачка кацеларка је често умела да погура своју странку уз помоћ личног кредибилитета у популарности, али нови лидер Армин Лашет до сада није показао ни делић лидерских способности своје претходнице. Често описиван као “бледа копија” старе канцеларке, његови гафови (пре свега смејање у позадини током давања изајава о поплавама) негативно су утицали на већ пољуљани рејтинг Демохришћана.
Зелени се стабилизовани на око 17 процената
Са друге стране, ни кандидаткиња Зелених Аналена Бербок није се много прославила током кампање. Након што је откривено да је плагирала део своје књиге, као и да њена партија није толико транспарентна као што жели да се представи, Зелени су запали у малу кризу, али су се по свој прилици стабилизовали на око 17-18% гласова. У најгорем случају то ће им бити довољно за треће место, али њихове амбиције су сигурно да нападну и неко од прва два. Бербокова до сада није успела да убеди већину Немаца да је озбиљан кандидат за вођу не само Немачке, већ и читаве Европске Уније.
Олоф Шолц из Социјалдемкрата најпопуларнији међу кандидатима за канцелара
Као неочекивани победник из свих ових догађаја појавио се кандидат Социјалдемократа и савезни министар финансија Олоф Шолц. Његова лична популарност је драстично скочила током последњих недеља и он је сада убедљиво најпопуларнији међу кандидатима за канцелара. Шолц је веома искусан политичар, а пре него што је постао министар у садашњој влади седам година је био градоначелник Хамбурга. Он свој имиџ гради између своја два главна противкандидата: динамичнији је и прогресивнији од Лашета али и поузданији и искуснији од Бербокове. За сада му се ова тактика исплатила, а Социјалдемократе се надају да у фото-финишу претекну своје ривале и избију на прво место. Чак и минимална победа СДП-а требало би Шолцу да обезбеди канцеларску функцију, само је питање у каквој коалицији.
Ко ће оформити већину након избора?
Управо би формирање коалиција након избора могло да представља највећи проблем и извор велике неизвесности. Није немогуће и да ће по први пут у историји Немачке бити потребне чак три партије како би се дошло до већине. Поновно формирање “велике коалиције” између Социјалдемократа и Демохришћана мало је вероватно у овом тренутку, мада се то никада не може у потпуности искључити. Непопуларност Демохришћана и Лашета може погурати остале партије у неку “анти-ЦДУ коалицију”, попут такозване “семафор” коалиције између Зелених, Либерала и Социјалдемократа. Ове три партије ће заједно вероватно имати већину, али питање је да ли имају довољно заједничких ставова да би могли да функционишу у коалиционој влади. Појединци сматрају да је могућа и коалиција између Социјалдемократа, Зелених и Левице. Ова последња партија годинама се сматрала контроверзном (настала је као наследница Комунистичке партије Источне Немачке), те су је друге партије углавном избегавале у коалиционим преговорима. Ипак, они се већ неко време налазе у владајућим коалицијама у неколико покрајина, те није немогуће да овај пут направе корак напред и дођу на власт и на савезном нивоу.
Из ових комбинација никако не треба изузети ни Демохрићане, поготово ако на самим изборима успеју да освоје највећи број гласова, ма колико тесна та већина била. Ипак, чини се да је након 16 година власти Ангеле Меркел већина Немаца доживела одређено засићење и жели да види промене. Управо би то могло да погура неке странке које немају ништа против сарадње са ЦДУ да им ипак окрену леђа и покушају да формирају неке друге и до сада невиђене коалиције и тако дефинитинво уведу Немачку (а самим тим и читаву Европу) у једно ново доба.
пише: Алекса Пауновић
