Тема која је већ дуги низ година актуелна у Србији, у организацији Српског политичког форума и Система вредности под окриљем акције Осмех за Космет, преточена је у трибину „Косово и Метохија: данас и сутра“. На трибину су говорили проф. др Слободан Самарџић, редовни професор на Факултету политичких наука и бивши министар за Косово и Метохију, проф. др Милош Ковић, ванредни професор на Филозофском факултету, и Марија Петровић, члан Х. О. Косовско Поморавље.
Трибина је била подељена на три дела од којих први представља проблем спољне политике Србије и питања Косова и Метохије. Други део трибине је био посвећен унутрашњем питању и стереотипима грађана Републике Србије и њиховом односу према покрајини, док трећи део представља проблем односа севера и југа Косова и Метохије као и живот Срба који живе јужно од Ибра.
Положај Косова и Метохије на међународној сцени
У првом делу трибине о спољној политици и положају Косова и Метохије на међународној сцени говорио је проф. др Слободан Самарџић Професор Самарџић је истакао да је ситуација од 2004. до 2008. године била неповољнија по Србију. Тада се видело да се појављују уравнотежавајуће снаге на глобалном нивоу, али то није тада утицало на ситуацију на Косову и Метохији.
– Међународна заједница је један еуфемизам. Представља сасвим неодређену структуру моћи – истиче професор Самарџић.
Од 2012. па до данас потписани су разни споразуми који су погубни по Србију. Професор је истакао пример Бриселског споразума, као једног нелегалан спор са становишта међународног права, јер је потписан са структуром која није међународно призната. Бриселски споразум је на неки начин легитимисао Устав и законе тзв. Косова и оно што смо имали у рукама и држали тешком муком то је све иручено на тацни. Све је то дато за заједницу српских општина и ту пише да се те општине могу удружити и да би лакше обавиле комуналне свакодневне послове на нивоу локалне самоуправе. Тиме дакле није обезбеђена аутономија за Србе.
Други документ из јануара 2014. године који је уобичајен за укључење у ЕУ, тачка 23. у једној фази ових преговора тако пише Србија и Косово без звездице, ће закључити правнообавезујући споразума о свеобухватној нормализацији односа. Србија се у суштини тиме обавезала да призна Косово и Метохију. Сузила маневарски простор потпуно. Зато је могуће увођење царина од 100% и разних других насилних аката.
Оно што је главни проблем код спољнополитичких преговора је што Србија у Европској унији не поседује савезника, већ преговара са земљама које су признале постојање тзв. Косова. Професор Самарџић сматра да би враћање питања у Савет Безбедности дао повољнији положај у међународним преговорима Србији.
Међутим оно што је добро данас је што ЕУ више нема потенцијал да се шири, јер је већ годинама затрпана кризама: мигрантска, ковид, економија. Међутим то нам даје само додатног простора за одлучне потезе. Уколико власти не донесу решење по питању статуса Косова и Метохије Уставом или не врате питање Косова и Метохије у УН, засигурно не можемо очекивати од међународне заједнице подршку.
– Ми смо дужни да донесемо Устав и закон о статусу Косова и Метохије, и то морамо урадити – каже професор Самарџић.
Унутрашња политика и „прихватање реалности“
Други део трибине посвећен је унутрашњој политици и односу грађана према питању Косова и Метохије, а о коме је причао проф. др Милош Ковић. Он сматра да је проблем и поглед власти на питање Косова и Метохије, где свака власт пребацује кривицу на претходну када говори о узроку и настанку одређених проблема, а себе представљају као победнике. Са друге стране дугогодишње бомбардовање информацијама о „прихватању реалности“ и логици САД која је урушила Филипине и Абориџине којима су говорили да прихвате реалност.
– За нас то није реалност, ми то видимо другачије од Американаца и Албанаца – истиче професор Ковић.
Од 2017. године се убрзао процес „прихватања реалности“ отварањем унутрашњег дијалога, које је подржао и шири део јавности и најистакнутији чланови САНУ-а. Међутим у таквим моментима став Српске православне цркве је остао јасан, а са њима се окупља и део професора са универзитета који уз благослов Манастира Сланци, који састављају апел за одбрану Косова и Метохије.
Већ од 2018. се нешто мења, од тада разна истраживања западних и пронато организација износи статистичке податке који указују на пораст заинтересованих грађана за питање Косова и Метохије и увиђа велики пораст националних вредности. Велики показатељ су и литије у Црној Гори, где су песме биле посвећене Косову и Метохији.
– Литије су биле један важан тренутак где су већина били млади људи. То су млади који до тада и нису нешто били у црквама. Одједном се маса младог свиета прлеила у тај покрет. Као да је сада ово о чему ми говоримо постала нека врста контракултуре поготово у Црној Гори где је средња генерација још задојена неким западним вредностима, нихилизам, потрошња итд. Али као да се у млађим људима буди нешто друго као неки вапај за смислом – истиче професор Ковић.
Неки се канали затварају, преговори у Бриселу су траљави тако да у овом тренутку имамо једну врсту заустављања процеса. Споља се сузио маневарски простор за ову владу. Очигледно да се поправила и ситуација изнутра, али треба нагласити улогу СПЦ, где око Косова и Метохије имамо потпуни консензус.
– Како можемо да живимо, да дишемо кад нам браћа живе у гету на Косову и Метохији. То нас просто зове да учинимо нешто. Историја је неко кретање однос између слепих сила историје и нечега што је поље слободе. Ту су међународни односи, велике силе, наша власт и ту смо ми. Дакле питнање је савести, личног ангажмана – истиче професор Ковић.
Опстанка Срба на Косову и Метохији и проблем енклава
Марија Петровић је као члан Хуманитарне организације Косовско Поморавље из прве руке пренела своја искуства која се тичу реалне ситуације на Косову и Метохији као и начина живота и услова у којима се налази Српско становништво на Космету, који представља уједино и трећи део трибине. Марија је пренела и проблем у виду немогућности да Срби јужно од Ибра себе представљају на прави начин услед фаворизације севера од стране медија и наше власти.
– Није сам народ себе исфаворизовао, него је таква била међународна и државна политика којом се све што се говори о Србима на Космету свело на северни део. То је показао и случај таблица на северу, а заправо великим делом је крива и сама наша држава јер су се те мере реципроцитета могле очекивати. С друге стране, јужно од Ибра људи нису имали право на КС статусно неутралне таблице већ годину дана – рекла је Марија.
Говорила је о нестручности кадрова који се шаљу на јужни део и не представљају проблем српских средина јужно од Ибра како треба, односно не бране интересе грађана који живе тамо. Велики проблем је што су то људи који нису компетентни и који нису довољно стручни да би одбранили интересе јужног дела и да би се довољно борили за локалне проблеме са којима се грађани свакодневно сусрећу. Истакла је да су велики проблем и избори на Косову и Метохији, јер како каже:
– Када говоримо о изборима на Косову и Метохији, Срби немају права да бирају своје кандидате већ то долази по налогу са севера у договору са Београдом. Те људе из Београда готово нико и не зна и нико их не може позвати на одговорност. Српски народ јужно од Ибра приморан је да гласа за њих, јер не само да не могу да гласају за неког другог него немају ни за кога другог, јер су други албанци – истиче Марија.
Такође је говорила и о највећим проблемима који муче наше грађане на Космету – економија, продаја земљишта Албанцима, нестручни кадрови у образовању и висока незапосленост. Када је у питању приватно покретање бизниса истиче да је то велики проблем за Србе, јер они морају да се региструју у АПР-у у Србији, али и морају у систему тзв. Косова и на тај начин Срби плаћају дупле порезе, а ако би желели да продају на територији централне Србије производе, морају да плаћају царине и све то их спутава да покрену приватан бизнис и продају своје производе ван Косова и Метохије.
Такође је навела и проблем пројектних финансирања јер се спроводе без икакве контроле и одговорности, јер субвенције добијају људи који се не баве озбиљно пољопривредом.
Требало би да се из Београда општине позову на одговорност за спровођење пројекта који се финансирају из буџета Републике Србије.
– Деценијама се издвајају средства из Србије за Косово и Метохију. То нико не контролише и то је кључан проблем. Не може човек који се не бави пољоприворедом да добије машине и да их касније прода. Нико од наших произвођача са наше продавнице „Купуј са Космета“ није добио субвенције од Србије, иако су озбиљни произвођачи – каже Марија.
Што се тиче продаје земље од стране људи који су отишли пре рата па се враћају да продају наслођено је већа него од стране људи који продају из револта, али ретки су случајеви. Не постоји стратегија борбе против тога. Међутим Марија наводи да су врло чести случајеви људи на функцијама који продају своју имовину доле.
Она је скренула пажњу да готово сви ови проблеми имају једнак узрок који би се могао најбоље објаснити кроз именовање неквалификованих људи на положаје доносиоца одлука само због њихове послушности. У последњем делу обраћања је напоменула да је једини начин опстанка и повратка Срба на Космету улагање у младе којих срећом има доста у Косовском Поморављу, а ако би српске заједнице овде опстале то би био јасан сигнал остатку Косова и Метохији да нада постоји.
– Ја долазим из Косовског Поморавља, где срећом има највећи број младих људи и велики потенцијал. За даљи развој Косова и Метохије је кључ да се сачува Поморавље, јер ако сачувамо Поморавље, дајемо наду и за опстанак Метохије – истиче Марија Петровић.
Ова трибина представља прву у низу од серије трибина о Косову и Метохији, на крају којих ће се одржати и округли сто где ће се разговарати са стручњацима и донети конкретни закључци по том питању.
Извор: Осмех за Космет/Српски политички форум/Систем вредности
Фотографије: ПР тим Факултета политичких наука
