После једанаест претходних сезона у којима су најбољих осам тенисера света годину завршавали у лондонској О2 арени, у наредних пет сезона част да их угости имаће Торино, тачније Пала Алпитур дворана. Нова локација је са собом донела и неколико нових лица, а једини тенисер који искаче из знатно подмлађеног састава јесте први рекет света, Новак Ђоковић.
Црвена група
За разлику од последњих пар година, када су групе добијале назив по тениским легендама, избор је ове године пао на две боје италијанске заставе – црвену и зелену. Жребом одржаним у четвртак, утврђено је да ће у црвеној групи играти Данил Медведев, Александер Зверев, Матео Беретини и Хуберт Хуркач. Ова група ће прва изаћи на терен, тако да ће се њихови мечеви одиграти у недељу, уторак и четвртак.
Данил Медведев
Руски тенисер и светски број два у последњи турнир сезоне улази као један од прва два фаворита, раме уз раме са Ђоковићем. Тешко је сетити се да ли је иједан тенисер у протеклој деценији на тако добар начин парирао најбољем тенисеру света на тврдој подлози (не рачунајући Федерера и Мареја), и у овом тренутку сваки њихов дуел одлучују финесе.
Медведев је ове сезоне освојио четири титуле уз два изгубљена финала, и то оба од Ђоковића. Бетонски Гренд слемови су подељени управо између њих двојице – Ђоковић је освојио Аустралију савладавши управо Медведева, а руски тенисер му је узвратио у финалу Ју-ес опена. Поред своје прве Гренд слем титуле, Рус је био најбољи и у Торонту, Мајорци и Марсеју, те му је само титула са шљаке недостајала да обухвати све подлоге.
Иако у досадашњим дуелима против ривала из групе нема незавидне резултате (1-1 Хуркач, 5-5 Зверев, 2-0 Беретини), браниоцу титуле из 2020. године запала је тежа од две групе. Зверев је једини тенисер од преостале шесторке која може на једном константном нивоу да парира Медведеву и Ђоковићу, а не помаже ни чињеница да је Хуберт Хуркач у одличној форми и да је у оба овогодишња сусрета са Медведевим у потпуности био једнак ривал руском тенисеру.
Александер Зверев
Ако је до почетка ове сезоне стајао знак питања над каријером и даљим напредовањем Саше Зверева, у претходна три месеца је он у потпуности избрисан. Олимпијско злато, титула у Синсинатију и шеснаест узастопних победа којима је дошао до полуфинала Ју-ес опена, у коме је тек након пет сетова поклекао пред Ђоковићем. 28 победа и само три пораза од почетка Олимпијских игара, и можда и најбитније од свега – Александер Зверев коначно изгледа као тенисер који максимално испуњава свој потенцијал.
Поправљена је највећа бољка у његовој игри – катастрофалан други сервис. Нема више Зверев мечеве са двоцифреним бројем двоструких сервис грешака, не чека пасивно неколико метара иза основне линије, већ користи своју висину и снагу и он је тај који диктира поене и ток својих мечева.
Баш као и Медведев, и он у одличној форми долази на завршни турнир. Осам везаних победа у дворани имао је Зверев пре него што га је управо руски тенисер савладао у полуфиналу Париза, а свакако се не сме заборавити Немчева титула из Лондона 2018. године, када је у полуфиналу и финалу савладао Федерера и Ђоковића, притом не изгубивши нити један сет.
Матео Беретини
За разлику од Саше Зверева који је своју форму пронашао у другом делу сезоне, домаћа узданица на овом турниру Матео Беретини био је фантастичан у првој половини године. Титуле у Београду и Квинсу, прво мастерс финале у Мадриду у ком је у три сета поражен управо од Зверева и круна досадашњег тока његове каријере – финале Вимблдона.
После пораза од Ђоковића у четири сета, испоставило се да је Беретини још од полуфинала играо повређен. У питању је био бутни мишић, и та повреда је зауставила нагли успон италијанског тенисера. Од тог тренутка једини резултат вредан помена јесте четвртфинале Ју-ес опена, а не рачунајући последњи Гренд слем сезоне, после финала Вимблдона Беретини има само пет победа уз чак три пораза.
Ово ће бити његово друго учешће на завршном турниру, а 2019. године је завршио као последњи у групи са Ђоковићем, Федерером и Тимом, уписавши победу над аустријским тенисером и са поразима од Новака и Роџера. Није имао ни ове године Матео среће са жребом, с обзиром да је у убедљиво најслабијој форми од све четворице у његовој групи, и не би било изненађење да и ове године италијански тенисер такмичење заврши као последњи у групи.
Хуберт Хуркач
Када је пољски тенисер пожелео новогодишње жеље пре нешто мање од годину дана, вероватно ни у најлуђим сновима није могао да замисли шта ће све успети да оствари ове године. Титуле у Делреј Бичу и Мецу на турнирима серије 250, прва мастерс титула у Мајамију невероватним низом мечева и победа (Шаповалов, Раонић, Циципас, Рубљев, Синер), прво Гренд слем полуфинале на Вимблдону и победе над Медведевим и Федерером (3:0, последњи сет 6:0!), и за крај дебитантски наступ на завршном турниру године.
У доста доброј форми Хуркач долази у Торино, с обзиром да је у последња два месеца уписао титулу у дворани у Мецу, стигао до четвртфинала Индијан Велса, а затим и до полуфинала последњег мастерса сезоне у Паризу, где је тек у тај-брејку трећег сета био поражен од каснијег шампиона, Новака Ђоковића.
Тешко је рећи да Хуркач није имао среће са жребом, с обзиром да је он део „последње групе“ са Рудом, али пољског тенисера заиста није погледала фортуна при жребању. После Ђоковића, Медведева и Зверева, Пољак је тенисер који је тренутно у вероватно и најбољој форми од преосталих тенисера, али ће му бити изузетно тешко да се избори са Медведевом и Зверевом за пролаз даље.
Да су Руд и Хуркач заменили позиције и да је пољски тенисер био део групе са Ђоковићем, Циципасом и Рубљовом, имао би врло вероватно друге најбоље шансе за пролаз даље, посматрајући чињеницу да сем најбољег тенисера света, нико од преосталих тенисера није у завидној форми у претходних пар месеци и да ће се водити борба „дављеника“ за место у полуфиналу.
Зелена група
Новак Ђоковић, Стефанос Циципас, Андреј Рубљов и Каспер Руд чиниће другу, Зелену групу, на последњем турниру сезоне, а као што сам малопре спомињао у делу о Хуберту Хуркачу, у овој групи би велика борба требала да се води за то друго место које ће водити међу најбоља четири. Ђоковић би у овом сплету околности из ове групе морао да изађе са максималним учинком, а биће занимљиво видети да ли ће Циципас или Рубљов успети да поврате форму из првог дела сезоне, или ће новајлија Руд доћи до најбољег резултата каријере.
Новак Ђоковић
Након једног од најболнијих пораза у својој каријери, пораза после кога би највећи број тенисера и самих легенди овог спорта поклекло, Новак Ђоковић је још једном показао зашто га многи сматрају највећим тенисером свих времена. Узео је српски тенисер паузу од два месеца, вратио се у Паризу да покуша да обезбеди број 1 на крају године рекордни седми пут – и то је и урадио.
Начин на који је Ђоковић у потпуности променио свој приступ мечу са Медведевом и преокрет који је направио довољно говори о њему. То је била пета титула српском тенисеру ове године, након Аустралије, Ролан Гароса, Вимблдона и Београда 2.
Новак ће на овом турниру покушати да дође до своје шесте титуле на завршном мастерсу и тако изједначи Федереров рекорд. Група у којој се најбољи тенисер света налази прављена је практично по његовој вољи. Циципас и Рубљов су ван форме, Руд нема оружја да га угрози у дворанским условима, па би све осим три победе и првог места у групи било велико изненађење.
Стефанос Циципас
Тренутак у којем је Стефанос Циципас био најближи највећем успеху своје каријере, постао је заправо почетак „краја“ његове 2021. године. До почетка трећег сета финала Ролан Гароса, када је грчки тенисер имао предност од 2:0 против Ђоковића, Циципас је био најбољи тенисер сезоне. Прва мастерс титула у Монте Карлу, још једна из серије 250 у Лиону, победа над Надалом у Аустралији после 0:2 у сетовима и још неколико кандидата за мечеве сезоне против Надала и Ђоковића.
Ђоковић је преокренуо финале и „украо“ Грку први Гренд слем, а Циципас се, мора се рећи сасвим очекивано, у потпуности тениски распао у наредним месецима. Порази у првом и трећем колу на Вимблдону и Ју-ес опену, два мастерс полуфинала као највећи успеси и вртоглави пад форме у односу на старт сезоне.
У Паризу је грчки тенисер предао меч другог кола након само шест гемова због повреде десне руке, и питање је да ли ће и колико бити спреман да одигра озбиљан турнир. 2019. године је освојио титулу на завршном турниру у Лондону и можда ће овај турнир бити леп крај на турбулентну 2021. сезону, али за то је потребно да Циципас буде у потпуности здрав, што за сада не делује као да је случај.
Андреј Рубљов
Све до последња два месеца, Андреј Рубљов је остваривао најбоље резултате каријере који су га и довели до његовог најбољег ренкинга, петог места на АТП листи. Победа над Надалом у Монте Карлу, затим и прво мастерс финале на истом турниру, а после неколико месеци и друго у Синсинатију. Само једну титулу освојио је руски тенисер и то у Ротердаму на почетку сезоне, али је играо још три финала и безброј полуфинала који су га констатно приближавали групи у којој се налазе Медведев, Зверев и Циципас.
Управо су последња два месеца показала да Рубљов још увек није прележао све „дечије болести“ и да се не налази у тој групи са наведеном тројицом, већ да ће још увек морати да напредује уколико жели да буде један од фаворита за освајање највећих турнира. Од почетка Ју-ес опена остварио је само шест победа и исто толико пута је био поражен, што је забрињавајућ податак с обзиром да је већину титула освојио управо у дворанским условима, који му и највише одговарају.
Ово ће му бити друго учешће на завршном турниру, а прошле године је такмичење завршио са два пораза и победом над Домиником Тимом. Веома лако је руски тенисер могао да прође и до полуфинала, јер је у мечу са Циципасом имао меч лопту на свој сервис коју је прокоцкао двоструком сервис грешком, а затим и изгубио тај-брејк трећег сета.
Каспер Руд
Уз Хуберта Хуркача, норвешки тенисер Каспер Руд биће други новајлија на завршном турниру сезоне. Момак који је 2021. сезону започео на 27. месту успео је за годину дана да дође до најбољих десет тенисера света, а уз мало среће и одсуства Рафаела Надала и да се нађе међу најбољом осморицом у Торину. Чак пет титула освојио је Руд ове сезоне, све из серије 250 и од тога четири на шљаци.
Важио је норвешки тенисер за специјалисту за земљану подлогу током већег дела каријере, а чак и сад га бије тај глас, али је у другом делу ове сезоне Руд показао да изузетно добро уме да се снађе и на другим подлогама. Четвртфинала на мастерсима у Торонту, Синсинатију и Паризу, где је губио од топ 5 тенисера у сва три случаја, четвртфинале у Бечу где је поражен од Синера који је такође квалитетнији тенисер од њега у дворанским условима, и прва титула у каријери ван шљаке која је стигла у Сан Дијегу почетком октобра.
Тешко ће бити Руду да покуша да се избори за место у полуфиналу, али би свакако могао да игра улогу у борби између Циципаса и Рубљова, уколико један од њих двојице буде играо као што су то радили у месецима за нама.
Насловна фотографија: Twitter / ATP Tour
Пише: Игор Лазић
