Прошло је нешто више од два месеца од када су Талибани преузели власт у Авганистану и окончали двадесетогодишњи рат против Сједињених Америчких Држава. Међутим, невоље са којима се ова држава суочава последње четири деценије далеко су од разрешених. Влада коју предводе Талибани остала је изолована, без међународних признања, али и без новца. Ова економска криза у којој се Авганистан нашао натерала је Талибане да се активирају и потраже помоћ у иностранству.
Талибани се сусрели са регионалним лидерима у Москви
Представници Талибана јуче су се у Москви састали су се са дипломатама из 10 држава региона како би обезбедили подршку за организацију донаторске конференције под окриљем Уједињених Нација. Организацију ове конференције подржали су Русија, Кина, Индија, Пакистан, Иран као и Казахстан, Киргистан, Узбекистан, Туркменистан и Таџикистан.
Ове државе показале су највише флексибилности и интересовања да успоставе односе са новим властима у Авганистану, што није изненађујуће ако узмемо у обзир њихов географски положај. Док велике силе попут Кине и Русије желе да искористе прилику и попуне вакуум моћи који се отворио након повлачења НАТО трупа, мање државе попут Таџикистана и Узбекистана забринуте су због могућег ширења исламског екстремизма на њиховој територији.
Ипак, ни ове државе нису без резерви. За почетак, оне захтевају од Талибана да формирају инклузивну владу, која ће укључити представнике различитих етничких група. Други услов је стабилизација и формирање функционалних државних институција, што је нагласио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Уздржавање од помоћи терористичким групама подразумева се као главни услов од самог почетка.
Признање ће морати да сачека
Званичног признања, међутим, за сада још увек неће бити. Министар Лавров је изјавио да ће са признањем сачекати док Талибани не направе конкретне кораке ка испуњавању услова који су им постављени. На овај начин Русија (али и друге државе у региону) користе свој утицај како би уценили Талибане и притисли их да испуне дата обећања.
Успон Исламске Државе у Авганистану је вероватно и највећа брига држава у региону, које се плаше да Талибанске власти неће бити способне да изађу на крај са овом организацијом која прети да поремети стабилност на овом турбулентном простору. Пре само две недеље припадници Исламске Државе убили су 46 људи у бомбашком нападу на шиитску џамију у граду Кундуз на северу Авганистана, недалеко од границе са Таџикистаном. Уколико овакви напади постану учестали, Талибани ће имати доста проблема да убеде потенцијалне међународне партнере у своју способност да у Авганистану успоставе мир и стабилност.
Западне државе остају уздржане
За разлику од Русије, Кине и муслиманских држава у региону, западни лидери показују далеко мање интересовања за признавање Талибана као легитимне владе у Авганистану. Они су нагласили да очекују од Талибана да поштују права жена, али и поред одређених индикација нових авганистанских власти да ће то учинити на терену ситуација је доста другачија. Реалност је да Талибани вероватно неће много одступати од својих изузетно конзервативних ставова, те да ће жене у Авганистану остати готово без икаквих права.
Запад се због тога окренуо покушајима да прикупи средства и спречи избијање хуманитарне кризе, на чијој ивици се Авганистан налази од када је њихова имовина у иностранству замрзнута. У међувремену банке су остале без новца, држава није у стању да исплаћује плате запосленима у јавном сектору а чак је и производња електричне енергије доведена у питање.
На недавном самиту Г20 најбогатије државе света постигле су договор о пакету помоћи вредном 1,2 милијарди долара за Авганистан. Овај новац не би ишао директно Талибанима, већ међународним хуманитарним организацијама које се налазе на терену и помажу цивилном становништву. Ипак, и за то ће им бити потребан пристанак Талибана, што је признао и премијер Италије Марио Драги. Самим тим, западне владе ће бити приморане да сарађују са Талибанима, макар и против своје воље ако желе да спрече хуманитарну катастрофу. За са ће Талибани морати да се задовоље овим „индиректним“ признањем своје надлежности, али ће несумњиво наставити са покушајима да свој статус и озваниче у догледној будућности.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: Alexander Zemlianichenko, Reuters/Pool
