Хвостанска епархија, древна епархија у Метохији коју је основао Свети Сава 1219. године, од данас се поново помиње у Српској Православној Цркви. Архимандрит Јустин (Јеремић) ће сутра бити хиротонисан у викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа хвостанског. Ова титула викарних епископа је обновљена после осам година, а њен прослављени носилац и претходник Епископа Јустина је био Свети Варнава Хвостански.
Хвосно у историјским записима
Хвосно, Хвостно или Фосно је област која се најчешће означава као северна Метохија, али се њене границе не могу одредити са сигурношћу. Од данашњих великих градова на Косову и Метохији, историјској области Хвосна би припадали Исток и Пећ, а тиме и манастир Пећка патријаршија.
У преднемањићкој Србији, Хвосно се први пут помиње као део Охридске архиепископије у повељама цара Василија II, издатим у периоду између 1019. и 1025. године. Тада је област Хвосно припадала Призренској епархији. У састав средњовековне српске државе, област Хвосно улази након смрти византијског цара Манојла I, 1180. године. Почетком 13. века, Хвосно краткотрајно постаје део Трновске архиепископије, као саставни део Призренске епархије. Ипак, у истом периоду долази до помиритељског сусрета Стефана и Вукана, двојице Немањиних синова, баш на простору Хвосна.
Одмах по добијању аутокефалности за Жичку архиепископију 1219. године, Свети Сава устројава Хвостанску епархију. Епископско седиште ове епархије је било у манастиру Богородице Хвостанске, познатој под именима Студеница Хвостанска и Мала Студеница. Од овог манастира данас су сачувани само темељи, у жупи Подгор која се налази североисточно од Пећи.
Епархија хвостанска је уздигнута у ранг митрополије крајем 14. века. Манастир Богородице Хвостанске је запустео у 17. веку, а претпоставља се да је тада укинута и ова епархија.
Светосавске епархије
У ширем смислу, све епархије Српске Православне Цркве су светосавске, као и сама помесна и аутокефална црква. Међутим, под појмом светосавских епархија чешће се подразумевају епархије које је установио Свети Сава, непосредно по добијању аутокефалности.
Није познат тачан број светосавских епархија. Према једном извору који је записан у каснијем препису повеље Светог Саве и Стефана Првовенчаног, наводе епархије Српске архиепископије следећим редом:
• Зетска епархија (данас Митрополија црногорско-приморска);
• Рашка епархија (данас Епархија рашко-призренска);
• Хвостанска епархија (данас титула викарног епископа);
• Хумска епархија (наследницима се сматрају Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Епархија милешевска);
• Топличка епархија (данас титула викарног епископа);
• Будимљанска епархија (данас Епархија будимљанско-никшићка);
• Дабарска епахија (данас Митрополија дабробосанска);
• Моравичка епархија (данас титула викарног епископа).
Викарни епископи хвостански
Прво помињање Епархије хвостанске у савремено доба је приликом избора Варнаве Настића за викара Патријарха Гаврила Дожића. Викарни епископ хвостански Варнава је после Другог светског рата оптужен за антидржавну заверу и осуђен је на 11 година затвора са тешким радом. Након три године је послат у дванаестогодишњи кућни притвор. Преминуо је у притвору у манастиру Беочин под сумњивим околностима. Канонизован је као Свети Варнава Хвостански Исповедник, а у месту Врањеш (Источно Сарајево) му је посвећен храм.
Након Светог Варнаве, титулу викарног епископа хвостански су носили следећи архијереји Српске Православне Цркве:
• Никанор Богуновић (1985—1991), потоњи епископ банатски;
• Јустин Стефановић (1992—1993), потоњи епископ тимочки, а тренутно епископ жички;
• Атанасије Ракита (1999—2013), потоњи епископ бихаћко-петровачки, а данас епископ милешевски;
• Јустин Јеремић (2021—).
Животопис Епископа Јустина
Архимандрит Јустин је рођен 22. јуна 1982. године у Руми од оца Милоша и мајке Олге. Основну школу завршава у родном граду, одакле, по благослову Епископа сремског Василија, уписује Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.
Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу, определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
Убрзо потом, на празник Благовести. монах Јустин је рукоположен у чин јерођакона у манастиру Крушедолу. После Богословије, коју завршава као најбољи ученик у генерацији, по препоруци надлежног Епископа уписује Московску духовну академију. Пред полазак у Москву, октобра 2002. године, у манастиру Великој Ремети је рукоположен у чин јеромонаха.
У току студија развија посебну љубав, али и знање из области Литургике, па је током четврте године студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, кроз коју је учио новорукоположене свештенике-студенте Типику и правилном савршавању иначе веома захтевних богослужења Руске Православне Цркве.
Године 2006. завршава Духовну академију одбранивши дипломски рад на тему „Исихазам у српском монаштву у 13. и 14. веку“. У току студија, као најбољем иностраном студенту, додељена му је посебна стипендија из Фонда Патријарха московског и све Русије Алексеја Првог.
По повратку из Москве, 2006. године, причислен је братству запустелог манастира Старог Хопова на Фрушкој гори. Упркос тешкоћама, младости и неискуству успева заједно са братијом да обнови ту светињу, која је од Другог светског рата па до њиховог доласка била напуштена како у материјалном тако и у духовном смислу.
Са благословом Епископа сремског Василија и Светог Архијерејског Синода 2008. године је упућен на постдипломске студије на Богословском факултету у Атини, где је боравио до 2013. године, када по благослову Епископа западноевропског Луке и указаној потреби прелази у Париз. Служио је као парох у Лиону и Дижону, као и у парохији Светог Саве у Паризу.
На Богојављење 2015. године одликован је чином протосинђела, а 30. октобра 2016. године је рукопроизведен у чин архимандрита.
Активно преводи текстове литургијске садржине са руског и грчког језика, од којих је неке обајвио у часописима Истина, Видослов и Српски Сион. Написао је Службу Светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком. Говори руски, грчки и француски језик. (Извор: ТВ Храм)
Наречење архимандрита Јустина за викарног епископа хвостанског је обављено данас у Саборној цркви у Београду. Чин епископске хиротоније изабраног и нареченог архимандрита Јустина ће предводити Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење архијереја Српске Православне Цркве и Православне Охридске Архиепископије. Хиротонија ће бити извршена током Свете Архијерејске Литургије у спомен-храму Светог Саве на Врачару, 12. септембра од 9 часова.
Аутор: Милан Веселица
Насловна фотографија: ТВ Храм
