Центар за европске политике је објавио инфографик који сажето и сликовито приказује шта би донела промену Устава Републике Србије у делу о правосуђу. Грађани ће одлуку о томе донети на референдуму 16. јануара 2022. године.
Европска норма или политичка потреба?
Од доношења Устава 2006. године, није било промена, односно усвајања амандмана на текст Устава. Од тада до данас је упућено небројено много критика на недоследности, контрадикторности и мањкавости уставних одредаба, углавном од стране правних стручњака.
Али, када је то учинила Венецијанска комисија и Европска унија Извештајом о скринингу о поглављу 23 приступних преговора, власт је одлучила да се тим питањем позабави. Зато се као две главне групе разлога за ову промену наводе: (1) политичко-стратешки разлози (приступање УН) и (2) уставно-правни разлози (слабости постојећег Устава о делу о правосуђу).
Ако би био прихваћен Акт о промени устава, Центар за европску политику наводи да би то донело следеће важне промене:
– Влада би била искључена из процедуре предлагања Врховног јавног тужиоца и осталих носилаца јавнотужилачке функције;
– Врховни јавни тужилац, чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаштва би имали право на један мандат без могућности реизбора;
– био би укинут пробни (трогодишњи) мандат судија и јавних тужилаца;
– Високи савет судства би једини (!) био овлашћен да бира судије, председнике судова и председника Врховног суда;
– Високи савет тужилаштва би једини био овлашћен да бира главне јавне тужиоце, јавне тужиоце и да одлучује о престанку њихове функције;
– Устав би регулисао разлоге за престанак функције и правила разрешења судија и тужилаца;
– Председник Одбора Народне скупштине за правосуђе би био искључен из чланства Високог савета судства и Високог савета тужилаштва;
– министар правде не би више био члан Високог савета судства по службеној дужности, већ само Високог савета тужилаштва;
– био би смањен број изборних чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаштва које бира Народна скупштина.
Последња промена је посебно важна за независност судијске и тужилачке функције. Важећа уставна одредба налаже Народној скупштини да бира 8 чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаштва (6 судија/тужилаца и 2 истакнута правника – адвоката и професора – са најмање петнаест година искуства у струци).
Према предложеној промени, Народна скупштина би бирала 4 члана ВСС/ВСТ из реда истакнутих правника са најмање десет година стручног искуства. Уместо Народне скупштине, судије би бирале 6 чланова ВСС из реда судија, а главни јавни тужиоци и јавни тужиоци би бирали 5 тужилаца за чланство ВСТ. Тиме би била смањена улога Народне скупштине у овом процесу.
Тужилаштво би остало под већом контролом законодавне и извршне власти, зато што би министар правде био члан ВСТ, а Врховног јавног тужиоца би (на предлог ВСТ) именовала Народна скупштина 3/5-већином свих народних посланика. С друге стране, избор председника Врховног суда, председника судова, судија и судија-поротника би био искључиво у рукама ВСС.
Који предлози Венецијанске комисије нису уважени?
Поред министра правде, члан ВСТ по положају би био Врховни јавни тужилац којег, како смо видели, изгласава Народна скупштина. Број јавних тужилаца у ВСТ би био мањи од половине свох чланова тог тела (остали би били политичари или изабрани од стране њих), што отвара простор за политичко деловање у ВСТ.
Устав не би регулисао услове за избор судија и јавних тужилаца, чиме би се бавила искључиво Народна скупштина у законској процедури. Такође, ни би била обезбеђена буџетска аутономија ВСС и ВСТ. Народна скупштина треба двотрећинском већином од укупног броја народних посланика да изабере чланове ВСС и ВСТ. Уколико то не успе, формира се Комисија у саставу: председници Народне скупштине, Уставног суда и Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана. То отвара простор за потпуну политизацију и преузимање овог процеса од стране Комисије.
Напослетку, Центар за европске политике је као спорно навео пропуштену прилику да се реформише Уставни суд. Целу анализу и инфографик ЦЕП (аутора Саве Митровића и Анесе Омерагић) можете преузети овде . Посебно су назначене предложене измене у терминима (Врховни јавни тужилац уместо Републички јавни тужилац, Високи савет тужилаштва уместо Државног већа тужилаца…)
пише: Милан Веселица
