Да, добро сте прочитали. Фудбалска репрезентација Србије пласирала се на Светско првенство које ће се одржати крајем 2022. године у Катару, победом над Португалом резултатом 1:2 (1:1). Пулени Драгана Стојковића Пиксија одиграли су фантастичну утакмицу и нису дозволили да их поремети рани гол који су примили, па је тако Србија као самостална република по први пут обезбедила учешће на два узастопна светска шампионата.
Давид против Голијата
После ремија у гостима против Ирске пре само пар месеци, ситуација је практично била јасна. Последње коло, гостовање у Португалу, и неопходан тријумф за директан пролазак даље на светску смотру. Никада репрезентација Србије пре вечерашњег дуела није славила против португалске репрезентације, остваривши четири ремија и три пораза у седам одиграних утакмица.
Велики Португал. Европски шампион са претпоследњег Европског првенства, учесник нокаут фазе последња два велика интернационална такмичења. Кристијано Роналдо, Бруно Фернандеш, Бернардо Силва, Диого Жота, Рубен Дијаш, Жоао Кансело…На папиру једна од најснажнијих репрезентација на свету, а током овог квалификационог циклуса су и на терену показали своју моћ.
Једна од две репрезентације које су успеле Португалцима да откину бодове пре вечерашњег сусрета била је Србија, и то уз одређену количину среће. Сећају се фанови српске репрезентације гола који није признат Кристијану Роналду у смирај утакмице у Београду, када је капитен Португала бесно бацио своју капитенску траку и напустио терен пре краја меча, изреволтиран одлуком судија.
Друга репрезентација је била Ирска, која је пре само неколико дана одиграла без голова са Португалцима у мечу где је екипи Фернанда Сантоша реми играо исто колико и сама победа. Ипак, осећање неправде после утакмице у Београду и нешто слабија партија у Ирској били су разлози због којих смо могли да очекујемо изузетно мотивисану репрезентацију Португала.
Ужасан старт и повратак из бајке
Ако је цела аура око ове утакмице подсећала на увод у неки филм, укључујући и сада већ чувену изјаву селектора Пиксија – „Какав бре евентуални бре? Ми морамо да идемо у Катар.“, почетак саме утакмице представљао је прву препреку за нашег филмског протагонисту.
Гудељ је направио катастрофалну грешку, Ренато Санчес је дошао до лопте и релативно лако је послао поред голмана Рајковића. 1:0 – Португал.
Биће времена у предстојећим данима за анализу тактике коју је Пикси поставио и фудбала који је играла наша репрезентација, али млађе генерације се највероватније не сећају када је последњи пут било оволико позитивних коментара „обичних људи“ на игру Србије. До изједначења се дошло у 33. минуту, када је Душан Тадић са ивице шеснаестерца упутио шут ка Патрисију, који је аматерски испустио лопту и она се некако измигољила преко линије за 1:1.
Наплата за одлучујући пенал против Шкотске
Србија је нападала, имала лопту већим делом у свом поседу, али гол никако није хтео наше фудбалере. Пикси је на полувремену увео Александра Митровића уместо једног од дефанзивних везних, јасно показавши да ће у наредних 45 минута све могуће опције бити послате у напад.
Време је пролазило, наш протагониста је покушавао на све начине да дође до свог циља и тако гледаоце срећне пошаље кући, а онда је Душан Тадић упутио један хируршки прецизан центаршут у 90. минуту, Александар Митровић је остао небрањен, и снажним ударцем главом савладао Руија Патрисија за 2:1 и испоставиће се коначан резултат.
Давид успева да преброди све своје недостатке и обара Голијата на колена – у његовом дворишту. Слике уплаканог Кристијана Роналда и екипе док Србија слави гол који је одвео на Светско првенство огромном брзином су се прошириле по целом свету и остаће угравиране у мозгове свих оних који су имали привилегију уживо да посматрају овај сусрет.
Пре два дана је било тачно годину дана откако је најбољи српски нападач промашио пенал против Шкотске и тако оставио Србију без највеће европске фудбалске смотре. Било је тада многих негативних коментара, заборављани су многи срећни тренуци које нам је Митар доносио, а овај ћемо сасвим сигурно памтити све док смо живи.
Браво момци, браво селекторе!
Ако довољно ствари са вечерашње утакмице није изгледало као на филму, ова фотографија на којој за Митровићем трче сви фудбалери репрезентације, док се иза њега виде навијачи и обасјавају га „велика светла“ представља можда и тачку на И у овој причи.
Наши очеви и деде су уживали гледајући мајсторије Драгана Стојковића Пиксија на фудбалском терену, а ми сада имамо прилику да гледамо како је Пиксе репрезентацију за годину дана окренуо за 180 степени. Постоје у Србији знатно успешнији спортови од фудбала, много суза и бола је ова репрезентација донела својим навијачима, али ништа не може да парира „ложењу“ нације када Србија почне да игра леп фудбал и да ниже победе.
Са последња два светска такмичења испали смо у групама, и то оба пута уз одређену количину несреће која нас је пратила. Овако убедљиво Србија није изгледала још од мандата покојног Радомира Антића који нас је одвео на СП 2010. године, а остаје нада да ће Пикси успети да остане на клупи и током тог првенства. Хиљаду пута смо се радовали и стварали себи очекивања, хиљаду и један пут смо се на њих опекли. Ипак, никада неће бити научена лекција да са фудбалском репрезентацијом треба бити опрезан, јер постоје неке ствари које су јаче од нас.
Погледајте ову слику коју ћу оставити за крај текста, и реците да вас не обузима нада и осећање да са оваквим селектором можемо да покоримо све што се нађе пред нама. Хвала Вам селекторе што сте нам по ко зна који пут вратили макар на кратко веру у српски фудбал и што ћемо увек имати ово „сигурно место“ на које можемо да се вратимо и подсетимо како је добро било вече у којем смо у сред Португала бацили Голијата на колена и директно се пласирали на Светско првенство у фудбалу.

Насловна фотографија: Getty Images
Пише: Игор Лазић