Након што је “Политико“ обелоданио списак држава које ће бити учеснице на Самиту демократије, у српској јавности одјекнула је вест да Србија, поред Босне и Херцеговине и тзв. Косова није била на листи позваних земаља. За агенцију Бета ове недеље речено је да Вашингтон није могао позвати све партнере и да је циљ био обухватити што већи број разноликих земаља како по географском положају тако и по друштвено-економским одличјима. Зашто је Србија на крају ипак добила позивницу за Самит демократије у САД, и какве последице то може имати по српску политичку сцену?
Шта је уопште Самит демократије у САД?
Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден на челу је организације Самита демократије који ће се одржати онлајн 9. и 10. децембра. Три су главне теме о којима ће се разговарати: заштита од ауторитаризма, борба против корупције и поштовање људских права. На Самит је позвано више од 100 држава, међу којима су Црна Гора, Албанија, Северна Македонија и Хрватска.
Када је “Политико“ објавио списак држава које ће бити позване, у српској јавности поставило се питање зашто Србија није позвана као једна од најразвијенијих држава Западног Балкана. Многи су сматрали да је разлог томе што Србија није на завидном нивоу када је у питању стање демократије, да је ближа хибридном режиму с обзиром да се може рећи да је на политичкој сцени присутна једна доминантна политичка партија, да стање правосуђа и владавине права није најсјајније те да би тај позив био бесмислен. Међутим, друге земље за које се не може рећи да су оличење либералних демократија добиле су позив.
Портпарол америчке амбасаде у Београду за агенцију Бета огласио се овим поводом. „Председников Самит за демократију једна је од многих иницијатива САД усмерених на унапређење демократије, борбу против корупције и промовисање поштовања људских права широм света. САД остају посвећене раду са Србијом на унапређењу и јачању демократије кроз друге форуме, као и на спречавању назадовања демократије, промовисању поштовања људских права и сузбијању корупције како бисмо заједно доказали да демократске земље испуњавају потребе својих народа“, изјавио је он. Но, из ове изјаве није ништа конкретно речено, нити је дат јасан разлог зашто Србија није позвана на учешће у Самиту.
Међу позванима није било ни Приштине
Позивницу за предстојећи Самит није добило ни тзв. Косово. Амбасада САД-а у Приштини саопштила је следеће: „Председнички самит о демократији је једна од многих америчких иницијатива усмерених на јачање демократије, борбу против корупције и унапређење поштовања људских права широм света. У ову иницијативу не могу да се уклопе сви партнери“, иако је поред тога навеено да САД остаје “непоколебљив партнер Приштини у изградњи демократије“.
Могуће је да Вашингтон није уручио позив само једној страни како не би отворено фаворизовао једну од страна у решавању косовског питања и тиме задржао привид неутралног посредника и партнера Србије у овом проблему. Могуће је и да Џо Бајден “кажњава“ како Београд, тако и Приштину због одбијања да спроведе Вашингтонски споразум који је потписан прошле године.
Позив је ипак стигао
Међутим, из Вашингтона је потврђено да ће Србија бити део Самита. ”САД цене партнерство са Србијом и радујемо се њеном учешћу на Самиту. То ће омогућити да се додатно афирмише посвећеност Србије реформама ради придруживања ЕУ, као и посвећености САД и њених партнера да нагласе своју посвећеност јачању демократије у земљи и иностранству“, изјавио је потпарол америчке амбасаде за Танјуг. Још увек није потврђено да ли ће и тзв. Косово такође бити позвано, с обзиром да је за Глас Америке потпарол америчке амбасаде рекао да ту информацију не може дати јер позиви нису јавни.
Премијерка Републике Србије Ана Брнабић у Паризу поводом обележавања 75 година од постојања УНЕСКА, укратко прокоментарисала нова дешавања око Самита. „Председник Александар Вучић ће учествовати онлајн. Добили смо позивницу, што говори о свом лицемерју и бесмислености критика и у земљи и из региона“, рекла је премијерка за РТС и додала да без обзира на то што је позив добра вест за Србију, ипак нема разлога за еуфорију.
Значи ли то да Вашингтон ипак види Србију као компентентог партнера у ширењу и развијању демократије? Свакако да то за сада делује као да јесте случај, имајући у виду и то да се већ данима говори о посети опозиције Вашингтону и писму конгресмана који су упућени директно Бајдену са апелом на лоше стање демократије у Србији. Оно што остаје јесте да се засигурно утврди да ли ће се и Приштина придружити Самиту, како ће се понашати државе за које се засигурно не може рећи да им је степен демократије на завидном ниову. као и то шта се заправо жели постићи овим догађајем.
пише: Ана Козомара
насловна фотографија: Тања Валич
