Расправе о слободи се крећу од саме концепције појма слободе па све до појединачних детаља свакодневног живота. Међутим, ово се не односи на софтвер. Софтвер једноставно може бити власнички или слободан. Али шта је уопште слободан софтвер? Какав је значај тога за просечног корисника?
Шта је FOSS?
Скраћеница „FOSS“ (Free and Open Source Software – Слободан софтвер отвореног кода), одаје нам две главне карактеристике овог типа софтвера. Слобода да свако преузме, користи како год жели и дистрибуира програм без дозволе оригиналног аутора, и отворен изворни код (сваки програм је заправо писани код), дакле свако може да га види и измени по жељи. Оваква врста програма је супротна власничким софтверима. Код власничких софтвера је изворни код затворен, а измена и дистрибуција програма се сматра кривичним делом. Наравно, сам програм се углавном плаћа да би уопште могао да се користи. Већ из овога се виде практичне предности слободног софтвера.
Улога отвореног кода у сиурности и приватности
Из саме чињенице да је аутор затворио изворни код програма проистиче то да не можемо знати шта програм заиста ради. Не постоји могућност да се провери да ли нпр. дугме X заиста ради то што ми мислимо да ради. Чак иако се манифестује тачно оно што би требало да се манифестује на притисак одређеног дугмета, не знамо да ли се још нешто дешава у позадини. Ово је управо био случај са многим програмима, претраживачима, али и оперативним системима посебно.
Већ су познати извештаји Сноудена, Асанжа и Менинга, иако изгледа да их већина заборавља (или свесно одбацује). Ти извештаји су указали да огроман број програма које користимо свакодневно на послу и у приватности прикупља велике количине података о нама и шаље их власницима програма. А мало ко би заиста желео да неко о њему има толику количину тако приватних информација. У другим случајевима, програм у позадини ради нешто сасвим другачије од своје намене – може да рудари криптовалуте, да врши напад на веб сајтове (што ће после Вама да се обије о главу), или нешто треће. Наравно, ту је вечити проблем „windows“ оперативног система – вируси. Стотине и стотине врста вируса који не би постојали да је оперативни систем отвореног кода.
Ово отвара простор за први аргумент у прилог „FOSS“ софтверу, сигурност и приватност. Што се тиче приватности, није реч само о великим корпорацијама које имају податке појединаца. Ти подаци се односе на жеље, страхове, слабости, размишљања (све ово остављамо у претрази), белешке, приватне разговоре и дописивања, слике, приватна интересовања, па све до самих скриншотова и кликова унутар оперативног система и многих других. Све те информације су врло корисне уколико неко жели да некоме нанесе штету. Сваки дан се могу чути вести о процурелим подацима кредитних картица, адреса, слика познатих, па чак и процурелим информација приватних лица. Хакери су свуда, крију се на светлу дана, каже се.
Уколико је софтвер отвореног кода, разлога за бригу око ових ствари је неупоредиво мање. Првенствено, не постоји могућност да програм или оперативни систем ради нешто што не треба, јер људи широм света виде и анализирају изворни код. Такође, количина вируса је за „FOSS“ оперативне системе веома мала, јер су ту поново стручњаци широм света који кроз пар сати могу заједно наћи решење за такве проблеме. Приватност се решава тако што пружаоци услуга, уколико користе „FOSS“ софтвер, не могу да раде штетне ствари по своје кориснике без њиховог знања, јер управо сваки део изворног кода програма може да се види. Не постоји могућност да неко прикупља податке и ради ствари без Ваше сагласности.
Улога слободног софтвера у личној аутономији
Једноставно, уколико велики број услуга долази од једног Центра, производ је сам корисник тих услуга, а како продубљује своју навикнутост на систем, тако бива све зависнији од њега. Центар креира апликације и програме како њему одговара, корисници их користе на начин на који је Центар то замислио. Корисници постају навикнути на услове коришћења и зависни од Центра, док он за то време прикупља информације о корисницима. Чак и оне које нису потребне да се одржи рад апликација. Али шта се дешава када Центар из неког разлога нестане? Где су те информације о корисницима? Где су апликације? Како ћемо сада да радимо основне свакодневне ствари? Да ли ћемо једноставно да пређемо на други Центар, па на навикавање изнова? Да ли ћемо опет остављати приватне податке некоме на поверење?
Слободан софтвер овде ступа на сцену као решење. Центра у строгом смислу речи нема. Ви можете бити свој Центар, под условима које одредите сами. Сви подаци остају Вама, без узурпације неке маркетиншке компаније након коришћења неке апликације. Уколико Вам се не свиђа једна апликација, измените је или једноставно користите другу, која је независна и може се повезати на исти Центар као и ваше друге апликације. Уколико нисте спремни да одвојите време да сами поставите свој екосистем, ту је на стотине већ готових, којима не морате слепо веровати, већ можете лично да се уверите у све што Центар ради, јер – погодили сте, сав софтвер је отвореног кода.
Слободним софтвером сами одређујете услове коришћења програма. Сами бирате компоненте Вашег дигиталног живота. И то није чист избор готових алтернатива, већ имате могућност да направите сасвим нову опцију. Границе су једино Ваше време и посвећеност. Постајете независнији од великих играча и њихових услова, а сигурнији од потенцијалних злоупотреба података.
пише: Миодраг Робовић
насловна илустрација: mona.uwi.edu
