Исход је очекиван – 60:40. Ни либерална, ни десничарска опозиција нису задејствовале своје ресурсе у опсежну кампању против измена Устава. Кампања не обухвата само агитацију за опцију „Не“, са рекламама, билбордима, обиласком мањих места (у Београду је режим поражен – 45:55), већ и мрежу плаћених контролора који би широм Србије учешћем у бирачким одборима вршили контролу над изборним процесом. Расправе о покраденом референдуму су бесмислене када се има у виду да опозиција није уложила труд у праћење изборног тока. Штавише, наводи о крађи служе скретању теме да је опозиција намерно дозволила да Устав буде промењен и постала саучесник Вучића.
Либерална опозиција је позивима на бојкот директно помогла режиму, због тога што није смела да подгине глас против промене Устава које су подржале ЕУ и САД (рушићемо режим неки други пут). Није било ниједног рационалног аргумента за бојкот референдума за који се унапред знало да ће бити легалан чак и ако на њему буде учствовао само Вучић лично. Позиви на бојкот референдума уз објашњење да је он нелегитиман, док се истовремено најављује учешће на априлским изборима који су подједнако нелегитимни, представља безобразлук и вређање интелигенције грађана. Додатно је сулуд аргумент о позитивности ниске излазности која делегитимише референдум, као да излазност од 25%, напрема забележене излазности од 29% мења било шта за било кога.
Десничарска опозиција је форме ради изјавила своје противљење и на томе се завршило, ако не рачунамо накнадно пренемагање о крађи гласова, која је једино могла бити спречена улагањем средстава у контролу. Из извештаја НВО које се баве надзором избора, као што је ЦРТА, јасно се види да су независни контролори били присутни само у већим градовима, док су мања и рурална места била потпуно препуштена режиму. Оставити клептомана самог у соби са откључаним сефом није кривица клептомана, он краде па краде, нарочито ако у томе ужива подршку Запада и ако не краде ни от кога конкретно, јер нису у питању избори са учешћем партија. Када нису директно оштећене, партије нису заинтересоване за исход, нарочито ако су неискрене у својим намерама од самог почетка.
Поражавајуће теорије завере да режим саботира сопствени референдум на основу изјава Ђуке Бизона и тога што није покренула све своје активисте само сведоче о интелектуалном понору у који су се сручили и образованији делови српског друштва. Режим је искористио онолико ресурса колико му је било потребно да надгласа одговорне, информисане грађане, што и сами можете да закључите није претерано тешко. Зашто би режим покренуо два милиона активиста, ако му је по доступним истраживањима јавног мњења где се видело да ће излазност бити ниска, било довољно да искористи упола мање сопствених бирача. Ниједан шеф генералштаба неће послати милион војника на фронт када са сателистких снимака јасно види да се против њега окупила противничка сила која броји свега десет хиљада људи.
Изгледа да је у Србији заиста потребно бити геније да би се дошло до закључка да власт не прави референдумску атмосферу јер би тиме антагонизовала већину бирача у Србији, а не због тога што тајно саботира референдум који је расписала како би тобоже сачувала корупцију у судству (коју ће свеједно сачувати јер су измене мртво слово на папиру). Једини разлог зашто Вучић добија изборе, поред подршке Запада, јесте неадекватност понуде опозиције. Референдумско гласање је ноћна мора за режим јер се ту не бира између Вучића и Ђиласа, већ се гласа за или против режима. Да су се оба крила опозиције активирала, као што нису, Вучић би вероватно био поражен. Било би у питању епско надметање, док би тај потенцијални пораз баш могао бити иницијална каписла за почетак пада режима. Позивањем на бојкот и неговањем културе теорија завера која сеже деценијама уназад Србија је лишена шансе да сруши хибридни режим.
Обратимо пажњу и на то да је овај референдум још један пораз државне политике за одбрану територијалног интегритета државе, јер су грађани Србије на Косову и Метохији били по први пут онемогућени да гласају. Ускраћено им је право да на својим бирачким местима на територији Космета гласају о највишем правном акту своје државе чак и посредством ОЕБС-а, који би касније однео гласачки материјал у централну Србију да га обради Републичка изборна комисија. Без обзира да ли сте изашли на референдум или не ово се десило и калимеровским бојкотом реалност није постала нимало мање опипљива. Ваља примтетити да за разлику од претходне кризе на Косову када је режим претио применом војске, овај пут нису упућене ни вербалне претње, све је заташкано само да референдум прође, биће других прилика за лажни патриотизам.
пише: Александар Ђокић
