Јуче се догодио војни пуч у Гвинеји, а припадници восјке разрзешили су дужности и ухапсили досадашњег председника Алфа Кондеа. Док су представници међународних организација и других држава осудили пуч и позвали припаднике војске да пусте бившег председника на слободу, на улицама престонице Конакрија и других градова у Гвинеји забележено је велико славље локалног становништва.
Пуч у Гвинеји, ухапшен председник Конде
Из Конкарија, престонице Гвинеје, јуче су стигле вести да су припадници специјалних јединица војске извршили војни удар, ухапсили председника Кондеа и преузели власт над државом. Недуго затим, појавили су се снимци официра, огрнутих гвинејским заставама, који су потврдили оно што је до тада било преношено: у Гвинеји је дефинитивно дошло до промене власти.
Након тога појавили су се и снимци доскорашњег председника Кондеа где се види да он седи на каучу окружен припадницима оружаних снага, а у самом видеу од потврђује да није повређен. За сада није позната локација на којој се налази Алфа Конде, као ни шта ће се са њим десити у будућности.
Власт преузела војна хунта
Власт у овој западноафричкој држави преузела је војна хунта која себе назива “Национални комитет за помирење и развој”, а на њеном челу се налази пуковник специјалних јединица и бивши француски легионар Мамади Думбуја. Он је председника Кондеа оптужио за корупцију и ауторитаризам, а нагласио је и да је дужност војске да штити народ од елита које покушавају да га угњетавају.
Алфа Конде је на власт у Гвинеји дошао 2010. године као први демократски изабрани председник, али је током своје једанаестогодишње владавине почео да показује све више ауторитарних тенденција. Он је 2019. године покренуо процедуру промене устава како би себи обезбедио и трећи председнички мандат, што му је и пошло за руком 2020. године. Целокупан процес био је праћен великим протестима у којима је више десетина људи изгубило живот.
Самим тим није зачуђућа широка подршка коју су пучисти добили. На снимцима из градова широм Гвинеје могу се видети поворке аутомобила и других волзила из којих људи славе промену власти. Неки од становника Гвинеје ово су чак и назвали “великом победом и ослобођењем младих Гвинеје” . Пучисти су најавили да ће устав бити суспендован и да ће све даље промене бити донете у консултацијама са народом, али је још увек нејасно шта то тачно треба да значи. Многи страни посматрачи изнели су сумње у стварне мотиве пучиста.
Међународни представници забринути з абудућност демократије
Представници међународних организација и других држава били су мање одушевљени развојем догађаја у Гвинеји. Углавном су износили своју забринутост за будућност демокртије и позивали пучисте да пусте председника Кондеа на слободу. По том питању се огласио и генерални секретар УН Антонио Гутереш , који је осудио пучисте и позвао на моментално ослобађање Кондеа. Ово је већ четврти пуч у последњих годину дана који се догодио у западној Африци, традиционално веома нестабилном подручју у ком грађански ратови и крваве смене власти нажалост нису ретка појава. Стручњаци за регион западне Африке упозоравају да би демократско назадовање у том делу света могло да има озбиљне последице на стабилност овог региона који спада у најсиромашније и најнеразвијеније на свету.
Укратко о Гвинеји
Гвинеја је држава у западној Африци. Са око 250.000 квадратних километара по површини је нешто већа од Румуније, а има око 12 милиона становника. Као и у већини афричких држава, Гвинеја се налази у демографској експанзији, а око 40% становништва је млађе од 15 година. Гвинеја је такође једна од најсиромашнијид држава на свету, иако је веома богата природним ресурсима. Од краја 19. века била је француска колонија, а независност је стекла 1958. године. Рану историју независне Гвинеје обележио је дугогодишњи председник Ахмед Секу Туре, који је владао од независности до своје смрти 1984. године.
пише: Алекса Пауновић
насловна фотографија:AFP 2021 / CELLOU BINANI
