Претходног месеца локални избори у Северној Ирској довели су до изненађујућих резултата Шин Фејн партија левог национализма која се залаже за уједињену Ирску и која је дуго позната као политичка рука Ирске Републиканске Армије освојила је највећи број гласова и уставно загарантовано премијерско место. Остаје питање, да ли је дошло време за Ирско уједињење?
Историјат Ирских побуна
Дуга историја Енглеске окупације Ирске започиње у 12 веку Норманском инвазијом међутим ова „оргинална“ власт била је слаба и већином се осетила у Даблину и остатку источне обале и може видети као замена владајуће класе оргиналних ирских поглавица новим Нормано-Гелским грофовима.
Енглеско отцепљење од католичке цркве у 16том веку и Тјудорска инвазија Ирске довели су до промене односа. Окупација је праћена периодом колонизације и одузимања имовине, насељеници из Енглеске и Шкотске посебно су насељавани у Улстеру (Северна Ирска). Ово је довело до буне предвођене Хјуом ОНилом након чијег гушења је већина Ирске аристократије протерана у догађају познатом као „бег Грофова.“
Ситуација ће се само погоршати Енглеским грађанским ратом, након што је про-католички Чарлс I погубљен нови краљ (по свему ослим по имену) Оливер Кромвел се укључује у кампању „смиривања“ Ирске одузимањем имовине и протеривањем ирске популације на сам запад смарагдног острва.
До друге велике буне, уз подршку револуционарне Француске, дошло је вођством Вука Тоне протестанта француског порекла. Брутални одговор на буну довео је до проглашења Уједињеног краљевства Велике Британије и Ирске тиме укључујући Ирску као једну од централних држава Британске империје.
Међутим ово није поправило ситуацију пошто је 19-ти век најкрвавији период Ирске историје. Велика глад у трајању од 1845. до 1851. која је смањила популацију Ирске за четвртину, број становника је и данас мањи него пре глади.
Криза настала 1912. поводом закона о „Домаћој владавини“ који би од Ирске створио „Доминион“ и ниво аутономије сличан Канади, Аустралији и Новом Зеланду. Међутим ово је одложено избијањем првог светског рата.
Ирски рат за независност и грађански рат
Шин Фејн је формиран од групе интеректуалаца и револуционара 1905. године и залагао се за потпуно отцепљивање од Британске власти и формирање Ирске републике. Иако у почетку непопуларна партија подршка ће јој се повећати након репресалија учесницима „Ускршње Буне 1917“ и општој полупацији Даблина. Буна се завршила смрћу и стрељањем свих учесника осим Мајкл Колинса и Ејмона де Валере који ће касније бити предводници рата за независност.
Рат за независност дошао је готово одмах након завршетка првог светског рата и довео је до формирања прве Ирске Републиканске Армије која је већином водила герилски стил рата нападима на полицијске станице и патроле. Међутим крај рата није био крај проблема и иронично управо је мировни споразум тај који је довео до новог рата.
Споразум је позивао на формирања Ирске слободне државе док ће област Улстера остати под Британском окупацијом. Сукоб који је ускоро прерастао у грађански рат довео је и до поделе у Шин Фејну и у ИРА. Наследници противника уговора у наредним годинама предвођени де Валером формирали су Фина Фејн док су про-уговорне факције формирале Фина Гел партију. Ове две партије остају и данас највеће политичке силе у Ирској републици, бар до успона „препорођеног“ Шин Фејн-а.
„Проблеми“ и уговор на велики петак
Шездесете године као и свугде у свету довеле су до повећане политичке радикализације и у Северној Ирској. Почевши од 1969 почиње период конфликта измећу унионистичке протестантске заједнице и ирских националиста католика. Конфликт је праћен секуратизацијом, насиљем, терористичким нападима, протестима, штрајковима и њиховим бруталним гушењем. Посебна мета националиста била је Краљевска полиција улстера позната по својим анти-католичким ставовима и бруталним гушењем протеста укључујући тортуру и убиства.
На Ирској страни деловао је Провизиони ИРА посебно су били познати по постављањем бомба у аутомобиле i својим високо позиционираним метама укључујући и Маргарет Тачер.
Деценије насиља довели су до жеље за прекидом ватре у оба табора, договор на Велики Петак довео је до овога. Систем постављен овим уговором укинуо је границу између Републике Ирске и Северне Ирске, Премијер и његов заменик морају бити из највеће унионистичке и највеће националистичке партије и када народ Северне Ирске одлучи биће дозвољено расписивање референдума за уједињење. Потписивање овог уговора и наредно умиривање стања у Северној Ирској сматра се највећим успехом изградње мира у 20-том веку.
Успон Шин Фејна, Брегзит и Северноирски протокол
Почетком „проблема“ Шин Фејн је поново основана и у северној и у ирској републици већином служећи као политичка рука ИРА није имала велику подршку. У периоду након договора партија почиње да се реформише и већином се представља као модерна странка демократског социјализма и левог национализма, промовишићи мирно Ирско уједињење.
Наизглед стагнација у Републикиној политици и готово непостојеће разлике између две главне партије отворило простора да Шин Фејн направи своју политичку базу и на претходним изборима су постали највећа партија у скупштини.
На северу успон Шин Фејна је био спорији свој успех су нашли тек после Брегзита који је био посебно непопуларан у Северној Иркој пре свега због потенцијалног увођења границе са Републиком Ирском која би их вратила у време „проблема.“
Демократска унионистичка партија ушла је у коалицију са Теризом Меј у Вестминстерској влади што је посебно оштетило њихову гласачку базу. Каснија подршка Северноирском протоколу који је дала Мејина партија сада предвођена Борисом Џонсоном поцепала је ДУП на три дела. Протокол уводи одређене царинске контроле између Северне Ирске и остатка Уједињеног Краљевства уведен је како не би дошло до формирања границе на самом смарагдном острву.
Традиционални Унионисти виде ово као издају Лондона и корак ближе уједњењу Ирске док су националисти ово видели као одличну прилику да истакну незаитересованост Британске владе за њихове проблеме. Резултати овога видели су се и на изборима док су унионистичке партије изгубиле велики део гласача Шин Фејн је први пут након читавог века избора постаје највећа политичка партија. Други победник је „Алијанса“ умерена партија која покушава да измири обе стране, која је скочила на треће место у скупштини ојачана гласовима разочараних Униониста.
Шта можемо очекивати
Устав доведен након договора на велики петак захтева формирање владе између Шин Фејна први пут на премијерском месту и ДУП-а на месту заменика. Међутим ДУП одбија да формира власт пре решавања питања протокола, што оставља могућност за нове изборе који се најраније могу расписати у Септембру.
Међутим унионистичка страна нема чему да се нада, новим избори, све се више чини, неће решити проблем апатије и разочарења међу њиховим традиционалним симпатизерима и могу само донети нове гласове Алијанси и у мању руку Шин Фејну.
Сами националисти могу да се надају првој влади, ово им је прилика да се покажу као партија која може да влада и да наставе да пропагирају свој циљ уједињене Ирске, који први пут у много деценија није више табу тема.
Пажљиво али отворено симпатизери уједињења почињу да говоре о референдуму неке сигнале да је подршка томе већа од очекиване имали смо и од стране функционера владе Ирске републике. Добар знак је да ово није праћено насиљем и показује да је мировни процес био успешан.
Ако се овако настави можемо очекивати повећану дискусију о овој теми у наредним годинама праћену расписивањем референдума након тога.
Извор: Discover Northern Ireland
Пише: Лука Јовановић
