Многе државе се боре се проблемима сиромаштва, необразованости, медицинском негом, чак и ратовима, али нигде се сви проблеми становништва не испољавају на такав начин као на Хаитију. Као што Французи протестују на сваку одлуку која им смета, Хаићани изгледа организују атентат на сваког политичара који им „смета“. Пре мање од 6. месеци од убиства председника Жовенела Моиза(7. јул), у недељу 2. јануара пропао је атентат на премијера Аријела Анрија.
Више о убиству председника Моиза прочитајте овде.
Покушај се догодио у цркви у граду Гонаиву, на северу земље, приликом обележавања 218. година од изборене независности од Француске. Према наводима локалних медија које су пренели и главни светски медији, локалне банде су упозориле премијера да је „persona non grata“ у Гонаиву, а и северу генерално, и да је по њега боље да се не појављује на прослави. Вероватно нису озбиљно схватили ову поруку људи из кабинета премијера, што је могло да доведе до фаталног исхода. За сада су све даље прославе у оквиру националног празника заустављене док се не смире тензије, и не пронађу атентатори. У самој пуцњави живот је изгубила једна особа, а две су рањене.
Убијени бивши председник Моиз, је 2020. избегао појављивање у Гонаиву приликом ове прославе, управо због истих претњи које је добио и актуелни премијер, што му је спасило живот бар на још неко време. Утицај локалних банди је од тог момента само растао, и делује да је у овом моменту јачи од саме државе. За живота Моиза, још се некако и излазило на крај са њима, али сада је на Хаитију права анархија. У октобру је киднаповано 17 страних држављана (16 америчких и 1 канадски), а доток горива у државу је исечен неколико пута изазивајући мини кризе. 2021. су завршили са преко 350 случајева киднаповања због чега су управо Канада и САД одлучиле да Хаити означе као државу у коју њихови становници требају ићи само у случају крајње нужде. У септембру је на сред улице, у сред бела дана убијено свештено лице испред цркве. То показује апсолутну немоћ државе пред организованим криминалом, због чега се огроман број миграната из Хаитија „шверцовао“ у САД, превасходно у државу Тексас.
Шта би ово требало да значи за изборе који су заказани за средину 2022? Прво, не очекујте регуларне изборе. Јасно је да ће притисци и манипулације бити на једном нивоу који је тешко замислив, па скоро било где у свету. Друго, на Хаитију не постоји ниједна доминантна партија са апсолутном већином гласача, нити иједан политичар са великим гласачким телом. Владе се формирају углавном као широке коалиције, али велику улогу у политичком систему Хаитија има председник, па управо убијени Моиз владао је месецима без скупштине! Локалне банде ће имати „своје“ људе у скуштини, пошто се нашироко прича о блиским односима на само одређених политичара, већ и читавих партија са одређеним бандама. Ту се онда поставља велико питање изборног резултата актуелног премијера, који не сме ни да се појави у одређеном делу земље како не би био убијен. Ипак, код одређеног броја гласача могло би да помогне што је Анри „постављен“ у кабинет по налогу међународних елемената, то јест уз велику подршку САД, Француске, Немачке, Бразила…
Они који верују у будућност Хаитија уз међународну помоћ тражиће свој спас у Анрију. Чланови банди, њихови симпатизери и „суверенисти“ којима је преко главе међународног уплитања тражиће спас у неким другим кандидатима, вероватно врло широког спектра различитих опција од којих се ниједна неће посебно истаћи. А за то време ова измучена држава претрпеће још неколико десетина киднаповања, покоје убиство у сред бела дана и енергетске, нафтне, или некакве друге кризе, и чекати дан када ће моћи да својим становницима пружи добар живот.
пише: Лука Гачић
насловна фотографија:Pixabay
