Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Јасеновац, којом је началствовао Патријарх Порфирије, обележен је празник Светих новомученика јасеновачких. Обележавање је уприличено поводом 80 година од отварања система логора смрти Јасеновац. „Управо тамо где је велико страдање ту је и благодат велика. Управо тамо где недужни страдају, то Господ благодаћу Својом претвара у свето место, претвара у место молитве“, истакао је Патријарх у својој беседи. Осврнуо се на замену теза која долази из Црне Горе и која се прелива на Хрватску и рекао да је то проверен стари метод који Јасеновац најбоље илуструје.
На овом месту изневерен је Бог, а осрамоћен човек
„Ово место је место на којем су извршени најстрашнији, уму неразумљиви и недоступни злочини. Злочини које су извршили усташе над недужним људима, из српског народа, из јеврејског народа, из ромског народа, али и из хрватског народа. Наравно да је највише било оних који су били православне вере. И све то што су вршили злотвори вршено је на основу тадашњих закона. Међутим, логика Божија је другачија од логике људске. И за нас ово заиста јесте пре свега место молитве. Из тога разлога никада се овде нисмо сабирали да бисмо се бавили бројкама, математиком, да бисмо се бавили доказивањем ко је коме више зла нанео. Јер, знамо да на овом месту, али и на сваком другом сличном месту, изневерен је Бог, а осрамоћен човек. Осрамоћен људски род“, истакао је Патријарх Порфирије беседећи након Свете Литургије.
Патријарх је рекао да се нико, осим Промисла Божијег, не би сетио да на месту страшног страдања подигне женски манастир. Манастир у Јасеновцу је посвећен Светом Јовану Крститељу, „једном од првих страдалника и сведока истине о томе да постоји Бог, да је Он Исус Христос, распети и васкрсао. Да је Он љубав, да је дошао да спасе сваког човека. Да све призива и позива у познање Истине. Да за Њега нема Грка и Јеврејина, да за Њега нема роба и слободњака, мушког и женског.“
„Ми у цркву не долазимо да бисмо били већи Срби. Исто тако сам уверен да нико не иде у Цркву да би био већи Хрват. Ако иде, промашио је. Ако идемо, промашили смо.“
Заменом теза хтели да нас спрече да дођемо у своју кућу
Патријарх се посебно осврнуо на дешавања у Црној Гори приликом устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, који је присуствовао сабрању. Нагласио је да је Српска Православна Црква помесна, аутокефална и канонска православна Црква и да као таква има своју јурисдикцију коју признаје васељенски сабор Православне цркве. Нико не жели нити хоће да спречи неке групе да се организују као молитвене заједнице, али „таква молитвена заједница, ако је заиста молитвена, не припада сабору канонских православних Цркава, које су међусобно повезане једном вером, једним устројством и једним канонским поретком.“
„Оно што је најболније и највећа превара, када трудећи да снисходимо до крајњих могућих граница, неко управо том заменом теза непрестано нас проглашава изазивачима сваког зла и сваког конфликта. Они кажу: Српска Православна Црква је извор свакога зла. Бојим се да је то добро познати стари метод. Прогласите неког да је извор сваког проблема и сваког зла, прогласите га апсолутним зло, дали сте право свакоме да кад хоће и како хоће елиминише то зло. На месту смо којим се илуструје такав метод.“
Хрватска и ја се волимо јавно
Потом се обратио Хрватима и, како је рекао, пријатељима из Хрватске, рекавши да га није много изненадило „што је код неких ова замена теза из једне земље прелила се на ове просторе и што су неки почели и овде опет изнова да прозивају Српску Православну Цркву извором сваког зла“. Осврнуо се на то да му је жао да људи који су га упознали и слушали тако говоре, јер пошто могу да провере има ли дисконтинуитета у његовим ранијим и садашњим поступцима и речима, „видеће да никада није била у питању зла намера“.
Важан део говора је посветио и изјави једног свог пријатеља који је рекао да познаје најмање „три Порфирија“, те је одговорио да је он један, исти Порфирије овде и сада, претходно у Загребу и касније у будућности.
„Хрватска и ја се волимо јавно. Ма колико то некоме сметало, његов је проблем. Волим све људе Хрватске, без обзира ком народу припадају. Не очекујем за узврат апсолутно ништа“, рекао је Патријарх Порфирије, а присутни народ је пропратио аплаузом.
Литургија са гостима из православног света
Као што је и Патријарх нагласио у својој беседи, Српску Православну Цркву признају све канонске православне Цркве, што доказује и присуство високих великодостојника из древне Јерусалимске патријаршије и Руске Православне Цркве.
Патријарху Порфирију су саслуживали Високопреосвећена господа: Макарије, архиепископ катарски (Јерусалимска патријаршија), Исидор, митрополит смоленско-дорогобушки (Руска Православна Црква) и Јоаникије, митрополит црногорско-приморски, и Преосвећена господа епископи: пакрачко-славонски Јован, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, аустријско-швајцарски Андреј, бихаћко-петровачки и рмањски Сергије, буеносајреско-јужноцентралноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије и умировљени канадски Георгије.
Након Свете Литургије, предвиђено је одржавање парастоса Новомученицима јасеновачким код споменика Камени цвет, као и освећење Часног крста из Русије који се налази у црквеној порти.
Аутор: Милан Веселица
Насловна фотографија: Танјуг
