У Цркви Светог Марка је обележено 30 година од упокојења Патријарха српског г. Германа, 43. поглавара Српске Православне Цркве. Патријарх у обезбоженом времену – чест је опис његове патријарашке службе и назив документарног филма о његовом животу и делу. У Цркви Светог Марка на Ташмајдану, где се налази саркофаг са његовим посмртним остацима, литургијски и молитвено је обележена ова годишњица. Том приликом је посведочено да је у народу и даље живо сећање на поглавара Светосавске Цркве који је обновио изградњу спомен-храма Светог Саве на Врачару.
Свети или црвени Патријарх?
Као и само време у ком је живео и службовао, Патријарха Германа су пратиле контроверзе и сумњичења. Оптуживали су га да је „црвени Патријарх“ и да је на чело СПЦ дошао вољом и одлуком комунистичких власти, а аргументовано тиме што није имао потребан број година живота који је прописивао тадашњи Устав СПЦ. Да се не би поновила таква нагађања, управо је он био иницијатор доношења новог Устава СПЦ, којим је избор поглавара СПЦ, уместо само гласањем изборног Сабора, допуњен „апостолским жребом“ између тројице прворангираних кандидата.
Данашњу Литургију у Цркви Светог Марка служили су умировљени Епископ канадски г. Георгије и изабрани Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског. У својој беседи изабрани Епископ Јустин је Патријарха Германа назвао „светим“:
„Србија и наш народ налазио се у тами комунистичког, безбожничког режима. И заиста, требало је знати и хтети у то време сведочити Христа на прави и аутентичан начин, баш као што је то чинио свети Патријарх Герман. Тајна његовог успеха, драга браћо и сестре, као што је и тајна успеха свакога од нас, није никаква људска и наша мудрост и вештина (јесте, свакако, мало и то). Али, превасходно и изнад свега, снагу и мудрост за своју делатност и вођење у та немирна времена брода Српске Православне Цркве, свети Патријарх Герман је црпео у вери у Христа Васкрслога, црпео је у љубави према путу светосавскоме, црпио је из жртве и давања себе своме народу српскоме. И заиста, то је једина тајна, то је једини рецепт како ми можемо да постанемо пре свега Христови; а када смо Христови, онда смо и велики и мудри и свети. Јер Господ каже: ‘Будите свети као што сам и ја свет’. И то је позив који је упућен свима нама у свако време. И то је позив који је у апостолској, патријарашкој служби непрестано понављао свети Патријарх Герман.“
Вађење испод „змије комунизма“
Сам Патријарх Герман је свој однос према комунистичким властима описивао речима: „Змију глади, испод ње се вади“, изјавио је једном приликом његов наследник патријарх Иринеј. Тако је Патријарх Герман, након око 80 неуспешних молби за наставак изградње Храма Светог Саве на Врачару, успео да се избори за то да темељи Храма не буду претворени у јавну гаражу или музеј, што је било планирано, и да градња буде обновљена.
„Кажу да је преко 80 пута писао Титу, одлазио код Тита на разне пријеме, само да би покренуо са мртве тачке изградњу Храма Светог Саве. И заиста, у његово време, ако се не варам 1985. године, коначно је та изградња поново започета. И ето, ми смо сведоци да се тај Храм полако изграђује, а свакако да се и свети Патријарх Герман са неба радује и весели због тог великога подвига и због тог величанственога храма који је, Богу хвала и слава, ево већ приведен крају“, рекао је изабрани Епископ хвостански г. Јустин.
Званична биографија Патријарха Германа
Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.
После смрти супруге, у манастиру Студеници га је замонашио Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. После избора патријарха Гаврила, 1938. године, постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На овој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког 12. јуна 1951. године. На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године епископ Герман је изабран за Епископа будимског. После смрти Епископа жичког Николаја, 1956. године, епископ Герман, који је био администратор Жичке епархије, изабран је за Епископа жичког.
На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија 13. септембра 1958. године. Издавачка делатност је добила нови замах, а грађевинска делатност је зависила од разних фактора који према Цркви нису били расположени. Па, ипак, подигнуте су зграде Богословског факултета у Београду и Богословије у манастиру Крки. Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео да се избори за наставак изградње храма Светог Саве у Београду.
За време тридесетдвогодишње управе Српском Црквом патријарха Германа, основане су нове епархије: Источноамеричка и канадска, Средњезападноамеричка и Западноамеричка 1963. године, Западноевропска и Аустралијска 1969. године, Врањска 1975. године, Канадска 1983. године и Бихаћко-петровачка 1990. године.
У том периоду дошло је до два раскола у Српској Цркви. Епархије Скопска, Злетовско-струмичка и Охридско-битољска, уз велику подршку државних власти, издвојиле су се из састава Српске Православне Цркве насилним путем у „самосталну“ такозвану Македонску православну цркву, коју не признаје ни једна Православна Црква у свету. Приликом оснивања нових епархија у САД и Канади, 1963. године, Епископ америчко-канадски Дионисије није признао одлуке Светог Архијерејског Сабора, отишао је у раскол и затражио заштиту грађанских судова. Врховни суд САД донео је пресуду у корист Српске Православне Цркве.
Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. године. Сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.
(Извор биографије: СПЦ)
Аутор: Милан Веселица
Насловна фотографија: Снимак екрана/Espreso
