Није лоше бити човек, иако су пасја времена, каже највећи живи српски писац, Душан Ковачевић, у свом најновијем филму.
Необична прича о судбини интелектуалца, уметника и породичног човека, кога емпатија и људскост, у данашњем времену много коштају. Вредности као што су оданост, поштење, искреност више нису на цени и он због тога, умало, губи и живот, немајући више ниједан разлог да верује да није лоше бити човек.
Није лоше бити човек
У времену када човек уједа човека убеђујући га да је пас, а пас човеку спашава живот, породица је једино место где су и један и други на сигурном.
Нови филм Душана Ковачевића по тематици се сасвим разликује од актуелне домаће кинематографије. Радња, поготову расплет, оставља утисак нестварног и бајковитог, али ипак истинитог осећања повезаности и смисла свега што нам се у животу дешава. Било то добро или лоше, чудно, необјашњиво… Ипак постоји разлог због кога смо се са неким срели, спријатељили, заволели, заљубили, чак иако је тај неко неочекивано нестао.
Љубав побећује, зато није лоше бити човек!
Патња због губитка пријатеља и неприхватање да је он мртав помогле су главном јунаку да докаже да Љубав побеђује смрт.
Због тога ова дирљива прича не растужује гледаоца, већ му пружа утеху и враћа осмех на лице. Онако, благ. Човечан.
После дужег времена, у српском филму добро поново побеђује зло. Те на крају, Душко Ковачевић утешно каже “ жртве морају бити пронађене, злочинци морају бити кажњени“ па и због тога ваљда, и није лоше бити човек.
Главне улоге: Жућа, Војин Ћетковић, Бранка Катић, Лена Ковачевић, Гордан Кичић, Христина Поповић, Ненад Јездић, Срђан Жика Тодоровић.
Пише: Марија Петровић
Фото: Данас, Тикетс.рс,
