Прошла недеља у Шведској обележена је незапамћеним немирима и контрапротестима грађана. Лавину немира изазвала је најава из редова екстремно десничарске партије Страм Курс да ће јавно спалити Куран. Овакви скупови планирани су за централне и јужне градове, са великом концентрацијом муслиманског становништва.
Буктање немира након провокација екстремиста
Протекли викенд, градове широм Краљевине Шведске уздрмали су немири, у којима је приведено преко 40 људи, а исто толико је и повређено. Све је кренуло најавом екстремиста да ће јавно спалити Куран у петак, у граду Ереброу. Протекле суботе, демонстрације су започете најпре у граду Ландскрони, да би се нешто касније у току дана, из безбедносних разлога преместиле у Малме. Ове скупове је предводио данско-шведски политичар Расмсус Палудан, лидер партије Страм Курс. Најава паљења Курана изазвала је контрапротест грађана, који је ескалирао паљењем возила и бацањем каменице на полицију. Немири нису заобишли ни градове Норћепинг и Линћепинг, у којима су раније најављене демонстрације отказане. Као разлог за отказивање скупа Палудан наводи ,,неспособност власти да заштити и себе и њега”. Међутим, то није спречило окупљене да на улици искажу своје негодовање. Група екстремиста je ипак успела у својој намери да спали Куран, у муслиманском насељу Линћепинга. Немири у Шведској уздрмали су светску јавност. Лавина оштрих коментара надирала је из муслиманских држава широм света. Осуда је најпре стигла из Саудијске Арабије, док су Иран и Ирак позвали амбасадоре у Шведској да уложе протесте. Критике и незадовољство на рачун шведских власти исказали су и званичници из Турске, Кувајта и других исламских држава, сматрајући да су им интереси угрожени. Забринутост за оваква дешавања изразили су и домаћи челници. Наиме, шеф шведске националне полиције, Андерс Торнберг изјавио је да никада није видео тако насилне нереде. Овим дешавањима дугорочна репутација стабилне државе и те како је пољуљана. Очигледно је да властима предстоји тежак задатак за повратак старог угледа државе, како у региону тако и у свету. Нема сумње да ће се горепоменути догађаји одразити и на пољу међународних односа.
Ко стоји иза ових екстремитичких активности ?
Расмус Палудан, вођа партије Страм Курс
Протагониста ових скупова је Расмус Палудан, адвокат и оснивач странке Страм Курс (Тврда линија). Присталице ове крајње десничарске странке организују разне скупове и демонстрације широм Шведске и Данске у циљу промовисања својих екстремних схватања. Препознатљиви су по изразито негативним ставовима по питању муслимаснких имиграната. Негирајући низ оптужби на њихов рачун, они себе сматрају „најпатриотискијом партијом у Данској”. Контраверзни челник партије, широј јавности је познат по свом активном учешћу на друштвеним мрежама и по видео обраћањима. Током 2020. године добио је краткорочну забрану уласка у Шведску, Белгију и Француску због планова о спаљивању Курана. Поставља се питање да ли се лидеру Страм Курса може стати на пут у ширењу ксенофобије и расизма? Палудан је 2019. провео 14 дана иза решетака у Данској због говора мржње. Само годину дана касније у Шведској је осуђен на месец дана затвора, на основу 14 различитих оптужби и између осталог и због расизма. Међутим, све су већи изгледи да се Палудан поново вратио својим старим активностима.
Поновљен сценарио из 2020. године
Немири у Шведској, август 2020.
Слична ситуација узбуркала је јавност пре само нешто више од годину и по дана. Крајем августа 2020. године Палудан је најављивао спаљивање Курана у насељу Русенгорд у Малмеу, које је претежно насељено имигрантима. Њему је том приликом одбијена дозвола да одржи скуп под називом ,,Исламизација у нордијским државама”. Иако му је тада званично био забрањен улаз у државу, његове присталице су и упркос томе спалиле копију Курана. Одређена групација грађана, изреволтирана овим чином, организовала је контрапротест са више од 300 људи. Као и у претходној недељи, на улицама су се могли видети готово идентични призори. Окупљени на контрапротесу уништавали су и палили возила и друге објекте, што је проузроковало штету од око милион круна. Немири су окончани 31. августа и то на иницијативу становника, полиције и верских вођа. Тек након њиховог изласка на улице и заједничке акције позивања грађана на мир, ситауција је смирена.
Одраз мигрантске кризе на измену политичке сцене у Шведској
На изборима 2018. године традиционално утемељена странка социјалних демократа забележила је убедљиво најгоре резултате у распону од више од једног века. Док су насупрот томе, националистички настројене шведске демократе имале незапамћен пораст подршке од чак 18%. Објашњење за троструко већи број гласова у расопону од свега 8 година, може се преписати великом приливу имиграната 2015. године и све већој забринутошћу грађана по том питању. Избори 2010. нису прошли тако славно за шведске демократе, који су тада сакупили свега око 6% гласова, тик изнад границе за прелазак цензуса. Значајан пораст подршке може се објаснити управо великим приливом миграната 2015. године. Тада је Шведска примила чак 163 000 тражилаца азила, већином из Сирије и Авганистана. То је представљало највећи прилив азиланата од било које друге чланице Европске Уније, у односу на број становника. Талас јачања националистичких партија захватио је читаву Европу. Таква клима ипак није заобишла наизглед изоловану нордијску земљу Шведску. Топљењем центра и све већом подршком десно оријентисаних партија, Шведска је потпала под утицај политичких трендова који су последњих година захватили скоро читаву Европу. На претходним изборима је потврђена теза о порасту подршке партијама које се противе миграцијама. Да ли ће се тај тренд наставити видећемо на изборима у септембру ове године. Чини се да ће актуелно питање имиграната задржати централно место у предизборним кампањама на предстојећим изборима и да ће по свему судећи поново бити доминантна тема у Риксдагу. Подразумева се, уз неизоставна питања рата у Украјини и уласка Шведске у НАТО.
Пише: Ива Живковић
Насловна фотографија: TT News Agency/AFP/Getty Images
Фотографије: Agencija, TanjugAP/Johan Nilson
