Посланици Народне скупштине Републике Србије данас су након осмочасовног заседања усвојили Закон о буџету за 2022. годину. Од 204 присутна посланика, чиме је остварен неопходан кворум за гласање, 203 посланика гласала су за усвајање овог закона, док је 1 остао суздржан.
Шта обухвата нови буџет за 2022. годину?
Буџетски приходи који су планирани за 2022. годину износе 1.516 милијарди динара, док расходи износе 1.717 милијарди динара. Самим тим, дефицит обухвата око 200,2 милијарде динара, односно 3%. Такође, буџет је планиран на основу процене да ће раст БДП-а бити око 4,5%, а да овогодишњи БДП прелази чак 52 милијарде евра.
“Предвиђени су укупни буџетски приходи и примања у износу од 1.516,9 милијарди динара, што је повећање од 1,9% (28,4 милијарде динара) у односу на износ предвиђен другим ребалансом буџета за 2021. годину. У структури укупних прихода порески приходи износе 1.317,9 милијарди динара или 86,9 одсто и већи су за 38,6 милијарди или за 3% у односу на процењени износ прихода за 2021. годину. Очекујемо да ћемо у 2022. години имати реално повећање БДП од 4,5%. Предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 1.717 милијарди динара, што је смањење од 75,93 милијарде динара, односно 4,23% у односу на износ планиран ребалансом буџета за 2021. годину“- изјавио је Синиша Мали.
Брнабић: раст плата у јавном сектору за 7%
Премијерка Србије Ана Брнабић представила је буџет за наредну годину оцењујући да је предлог буџета развојни, те да треба водити рачуна о расту привреде, обезбеђивању изградње инфраструктурних пројеката и повећању стандарда грађана.
Оно што је грађане можда и највише занимало је да ће раст плата у јавном сектору износити 7,4%, запосленима у здравству, војсци и социјалним службама за 8%, док ће пензије порасти за 5,5%. Минимална зарада порашће за 9,4% што ће износити више од 35,000 динара. „Верујемо да ћемо до краја ове године по просечним зарадама престићи једну државу чланицу Европске уније. То ће значити да се као земља такмичимо у једној другој категорији, са много богатијим друштвима“, изјавила је премијерка и додала „пензионерима ћемо 7. децембра дати по 20 евра помоћи, а у фебруару још једнократно 20.000 динара. Од почетка пандемије до фебруара 2022. сваком пензионеру ћемо дати по око 500 евра, сваком пунолетном грађанину по 200, нашим грађанима на Косову и Метохији по 100 евра, а незапсленима тамо по 200“. Уз целокупно излагање, закључила је да ће нагласак на то даће средства из буџета највише бити усмерена на капиталне инвестиције – чак 486 милијарди динара. Међу тим инвестицијама највише ће бити издвојено за железницу, путеве али и метро и Национални стадион.
Издвајање за екологију, пољопривреду и културу.
Министри који су присуствовали заседању одговарали су на излагања посланика, при чему су саопштена улагања из државне касе планирана за одређене ресоре, за идућу годину.
За пројекте у области екологије планирано је издвајање од 232,6 милиона евра, за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 526,4 милиона евра, а за субвенције 429,6 милиона евра. Издвајање за ресор културе повећава се за 0,4% за информисање 0,012%. Сектор за заштиту културног наслеђа из државне касе добија још 6,78% већа давања, Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције у области културе 16,82% и Сектор за информисање и медије 0,12%.
Протест испред Скупштине због експропријације и референдума
Уједно са расправом о буџету посланици су расправљали и о Закону о експропријацији, што је изазвало групу грађана да своје незадовољство покажу управо за време трајања седнице, испред Народне скупштине. Заједно са грађанима своје незадовољство показали су и представници опозиције: Биљана Стојковић, Срђан Шкоро, Мирослав Антић, Александар Јовановић Ћута, Зоран Лутовац…
Окупљени су уједно протествовали и због Закона и изменама и допунама Закона о референдуму и народној иницијативи, и тиме исказали своју бојазан због потенцијалног кршења права грађана “организовањем референдума и отимањем имовине грађана“. Ова питања у јавности нарочито су постала популарна због присуства “Рио Тинта“ у Србији.
„Не желимо да овај закон допринесе да Србија буде, како кажу, балкански тигар са навише литијума, а са насиромашнијим и најболеснијим народом на свету“, изјавила је Љиљана Браловић, представница удружења Сувоборска греда, за агенцију Бета.
Грађани су истицали разне транспаренте међу којима су се истицали “Нема рудника, нема референдума“, као и “и Рађевина, и Јадар, и Мачва су Косово“, а низ улицу могли су се чути повици “Издаја, издаја!“.
На писарници Дома Народне скупштине грађани су предали захтев за повлачењем спорних закона. Најављени су и нови протести у исте сврхе.
пише: Ана Козомара
насловна фотографија: Танјуг/Милош Миливојевић
