Диана Будисављевић, жена лављег срца о којој се мало говори и зна, једна је од хероина која је за време Другог светског рата спасила преко 15.000 деце из усташког логора смрти у Хрватској. Имала је подршку уског круга људи, а сви који су се бавили спашавањем деце из логора ризиковали су сопствене животе.
Ризиковала живот да спаси српску децу
Диана је током спашавања деце водила картотеку о њима, како би сачувала податке да би једног дана деца могла бити враћена породицама. Према дневнику који је водила за време рата, рад на помоћи и спасавању српских жена и деце из логора је започела у другој половини октобра 1941. када је сазнала за велику акцију помоћи коју је Јеврејска општина у Загребу организовала за своје заточене чланове. Спасена деца су била смештена на разне начине. Део њих је био смештен по разним хрватским породицама, део по објектима католичке цркве, а део по објектима који су били мало бољи од концентрационих логора из којих су спасена. Да би помогла српској деци и сама је пуно ризиковала. Обилазећи логоре заразила се болестима које су харале и убијале малишане. Прележала је тифус и доживела три нервна слома.
Након Другог светског рата вратила се да живи повучена и заборављена у Инзбруку. Више није говорила о свом раду за време рата и до смрти се није опоравила од последица обиласка логора.
После скрајнутости Диана Будисављевић полако добија место у сећању које заслужује
Диана Будисављевић је постхумно одликована бројним признањима, а једна од њих је и златна медаља „Милош Обилић“ за испољену храброст и дела личног херојства. Медаља је додељена поводом Дана државности Републике Србије 2012. године, а уручена је њеном праунуку Леонарду Рашици 23. октобра 2013. године. У Београду, Козарској Дубици, Приједору и Градишци добила је улице, а у Градишци је подигнута и спомен чесма са њеним именом У Београду постоји Парк Диане Будисављевић. Поред тога, српска културна јавност јој је одала признање кроз више дела, а снимљен је и документарни филм Дианина дјеца. Такође, лик Диане Будисављевић појављује се у филму Дара из Јасеновца, из 2020. године.
Читајте још:
Витраж: Златна генерација у Врању
(П)огледи: Искреност у уметности – Олдос Хаксли
Врање је један од првих градова у Србији који ће се на овакав начин одужити Диани Будисављевић, жени која је задужила бројне будуће генерације. Улицу 29. новембра красиће мурал са ликом ове велике жене, а захтев за израду истог поднео је Женски солидарни фронт. Мурал је осликао Стефан Стојановић Слеш из Врања, а свечано га је отворила Јелена Бухач Радојичић, иначе једно од деце које је Диана спасила из логора Јасеновац. У градском парку одржава се и велики хуманитарни бал, са почетком у 20 часова, а сав прикупљени новац биће уплаћен деци која су због последица короне изгубила једног или оба родитеља. Свечано отварање мурала, као и хуманитарни бал организован је данас на годишњицу смрти Диане Будисављевић.
Аутор: Драгана Јовановић
