Гласачи у Бугарској ће се у недељу, 14. новембра 2021. године упутити на биралишта по трећи пут ове године. За разлику од претходна два, овог пута ће гласати двапут: прво на (још једним) ванредним парламентарним а након тога и на редовним председничким изборима. Док се од актуелног председника Румена Радева очекује да без превише проблема обезбеди себи још један мандат на челу државе, парламентарни избори не гарантују да ће се политичка криза ускоро окончати. Могу ли наши источни суседи коначно да добију парламент који може да формира владу и спроведе неопходне реформе?
Како се Бугарска нашла у кризи?
Политичка криза која потреса Бугарску од лета 2020. и даље је актуелна, готово годину и по дана након што су корупционашке афере владајуће ГЕРБ партије и њеног лидера Бојка Борисова извеле десетине хиљада људи на улице бугарских градова. ГЕРБ је на редовним изборима у априлу ове године успео да освоји највећи број гласова, али изузетно фрагментирани парламент није успео да изабере нову владу. Након неуспеха вишемесечних преговора заказани су нови, ванредни парламентарни избори за јул.
На тренутак је деловало као да ће се криза коначно окончати када је популистичка партија Има такав народ (ИТН) водитеља и певача Славија Трифонова успела да однесе тесну победу над ГЕРБ-ом у јулу, али те наде брзо су се угасиле. Трифонов се показао као веома непоуздан и неозбиљан преговарач, те је за свега неколико недеља након избора успео да уђе у конфликт са већином других политичара у Софији. Председник Радев није имао избора и расписао је нове парламентарне изборе, треће ове године, који би требало да се одрже паралелно са редовним председничким изборима.
Нови избори и нове промене
Иако је од последњих избора прошло тек око четири месеца, на бугарској политичкој сцени дошло је до значајних промена. ГЕРБ је појединачно и даље најпопуларнија партија, али са подршком која се у анкетама креће око 23% и готово непостојећим коалиционим потенцијалом они ће тешко бити било шта осим велике сметње за друге партије током коалиционих преговора.
Славија Трифонова и ИТН очекује тешка казна од стране гласача, који им неће заборавити хазардерски приступ преговорима који је на крају продубио кризу. Трифонов је за само неколико месеци прешао пут од потенцијалног спасиоца до још једног неозбиљног политичара, те може да буде задовољан ако освоји половину од око 24% гласова колико је добио у јулу. Ипак, врло је вероватно да ће гласови посланика ИТН-а бити неопходни било којој влади (која не садржи ГЕРБ), тако да све још увек није изгубљено за популарног шоумена.
Социјалисти (БСП) стоје нешто боље него у јулу, али и даље далеко од својих некадашњих резултата када су били највећа партија у Бугарској. Као и ИТН, они ће имати велики коалициони потенцијал након избора. Партија турске мањине Покрет права и слободе (ДПС) има стабилну подршку која се готово без грешке креће око 10%, мада су њихови односи са другим партијама углавном лоши због великих корупционашких афера које прате ову партију.
Ко је Кирил Петков, нова нада бугарске политике?
Ипак, највећа новост на предстојећим изборима несумњиво ће бити коалиција “Настављамо са променом” (Продължаваме промяната) коју предводе Кирил Петков и Асен Василев. Њих двојица су служили као министри привреде и финансија у привременој влади Стефана Јанева која је водила Бугарску током ове године. Ова влада ужива значајну подршку јавности, пре свега због откривања неколико великих корупционашких афера претходног режима, а Петков и Василев су у томе играли пресудну улогу. Петков се у јавности афирмисао када је у мају открио да је Бугарска развојна банка, иначе у државном власништву и чији је задатак да даје повољне позајмице малим и средњим предузећима, доделила помоћ у вредности од милијарду лева (око 500 милиона евра) за само осам компанија.
На овај начин, Петков и Василев успели су да са само неколико месеци привуку велики број незадовољних гласача и према неким истраживањима “Настављамо са променом” може да очекује и борбу за друго место са око 14% гласова. Ипак, они су свесни да ће након избора морати да сарађује и са другим партијама уколико желе да дођу на власт и добију шансу за обрачун са корупцијом.
Предност коју би Петков могао да има у односу на остале опозиционе лидере је његова харизма. За разлику од Трифонова који је (помало парадоксално за водитеља) избегавао јавне наступе и самопромоцију, Петков је применио потпуно другачији приступ. Неки посматрачи га чак називају и најхаризматичнијим бугарским политичаром од раних дана власти Бојка Борисова. Такође, он је део свог школовања провео на Харварду, као и још неколико његових сарадника, те су неки њихову партију прозвали „Ајви лиг“ (Ivy League) партија.
Скандал око држављанства могао би изазвати проблеме
Ипак, чак ни Кирил Петков није безгрешан. Наиме, он се пре неколико месеци нашао у незгодној ситуацији када је откривено да је обављао министарску функцију као двојни држављанин Бугарске и Канаде, што је противуставно. Петков се бранио како је своје канадско држављанство поништио пре ступања на дужност, али то се показало као неистина. Борисов и ГЕРБ нису траћили време и напали су га због ове афере, али са ограниченим успехом.
Последње две коалиције које озбиљно претендују да уђу у парламент су Демократска Бугарска (ДБ) и Устани! Долазимо! (до јула позната као Устани! Мафија напоље!). Ове две коалиције настале су као одговор на протесте прошле године, а на изборима у јулу освојиле су по 12,5 и 4,95 процената. Успон покрета Настављамо са променом дефинитивно је представљао ударац за ове две групације (које се такмиче за слично гласачко тело), те се од њих не очекује неки напредак, али ће обе коалиције дефинитвно имати важну улогу у коалиционим преговорима након избора.
Председнички избори далеко јаснији
На председничким изборима слика је далеко јаснија. Актуелни председник Румен Радев покушаће да освоји други мандат, а шансе да ће у томе успети веома су велике. Овај бивши војни пилот по први пут је за председника изабран 2016. године као нестраначки кандидат подржан од стране Социјалистичке партије. Током последњих пет година често је улазио у конфронтације са Бојком Борисовим, а 2020. је чак и отворено подржао протесте против владе. То га је учинило најпопуларнијим политичарем у Бугарској.
Самим тим није изненађење да су га готово све партије које се противе Бојку Борисову подржале на председничким изборима. Шансе за победу већ у првом кругу су мале, али не и непостојеће. Међутим, најреалнији сценарио је комотна победа у другом кругу, где ће се највероватније суочити са Анастасом Герджиковим, професором античке књижевности (и аутором првог превода Аристотелове “Политике” на бугарски), кога је подржао ГЕРБ.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: EPA-EFE/Szilard Koszticsak
