У недељу, 10. априла 2022. године одржан је први круг председничких избора у Француској. Након што је пребројано више од 97% гласова резултати показују да ће у други круг ићи исти пар као и на претходним изборима: актуелни председник Емануел Макрон и кандидаткиња са деснице Марин Ле Пен. У њиховом првом окршају пре пет година Макрон је однео убедљиву победу освојивши дупло више гласова од своје противнице, међутим по свој прилици то овог пута неће бити случај. Може ли Марин Ле Пен коначно да направи искорак и постане прва жена на челу Француске или ће Макрон постати први председник у последњих 20 година који је успео да обезбеди и други мандат?
Макрон поново освојио највише гласова
Актуелни француски председник Емануел Макрон успео је да по други пут освоји највећи број гласова у првом кругу председничких избора, овог пута са подршком готово 10 милиона Француза, односно око 27,8% изашлих гласача. Кандидаткиња екстремне деснице Марин Ле Пен освојила је 23,2% гласова и тако направила скроман напредак у односу на резултат из 2017. године, поново обезбедивши место у другом кругу. Ови резултати нису претерано изненађујући и углавном се крећу у очекиваним оквирима и у складу са истраживањима јавног мњења.
Делимично изненађење представља добар резултат кандидата екстремне левице Жан-Лука Меланшона, који је освојио око 22% гласова и тако се нашао поприлично близу Ле Пенове и другог круга. Политички аналитичар и новинар Ерик Земур, који је заступао најекстремније десне ставове на овим изборима, завршио је на четвртом месту са око 7% гласова. Кандидаткиња деголистичке Републиканске партије Валери Пекрес освојила је тек 4,8% гласова, незнатно испред кандидата Зелених Јаника Жадоа који је добио подршку око 4,6% гласача. Остали кандидати добили су мање од 4% гласова.
Макрон и Ле Пенова – нови судар старих ривала
Председнички мандат Емануела Макрона несумњиво је био веома занимљив и садржајан, а он је мало кога у Француској оставио равнодушним. Макронове присталице најчешће наглашавају његову проевропску оријентацију, визионарство у погледу не само будућности Француске, већ и читаве Европе, као и несумњиву вештину баланса између левице и деснице. Последњих дана, Макрон се фокусирао на рат у Украјини где од почетка сукоба игра улогу неке врсте “официра за везу” са руским председником Путином. Са друге стране, критичари га нападају превасходно због изразито либералне економске политике и одређеног “елитизма” који га прати од почетка политичке каријере, а који га удаљава од многих „обичних“ Француза, поготово из нижих слојева. Кризе попут покрета жутих прслука и других масовних протеста који су погодили Француску последњих година показују да Макрон итекако има много противника, како на левици тако и на десници.
Управо је десница, односно њено заштитно лице Марин Ле Пен, његов највећи изазивач. Она је на овим изборима успела да направи искорак и поред блиских веза са руским председником Владимиром Путином, за које су многи мислили да ће је политички скупо коштати. Ипак, она је успешно изашла на крај са овим проблемом дистанцирајући се од руског председника и фокусирајући своју кампању на питања пораста цена и пад куповне моћи које су последњих месеци погодиле све грађане Француске. Она је напала економску политику председника Макрона, попут његове одлуке да повећа услов за одлазак у пензију са 62 на 65 година, заузевши позицију која се уопштено налази улево од Макрона по питању економије. То је очигледно оставило добар утисак на њене гласаче, који традиционално долазе из редова осиромашене средње и дела радничке класе, иако је наишла на критике многих економских стручњака који њене мере карактеришу као „популистичке“ и неизводљиве.
Популизам на левици и десници и даље је значајан фактор
Кандидат екстремне левице Жан-Лук Меланшон остварио је прилично добар резултат, иако му је на крају други круг измакао за свега неколико процената. Он је очигледно успео да у последњим данима кампање око себе окупи део гласача других левих кандидата, који су одлучили да га подрже у страху да други пут за редом левица неће имати представника у другом кругу председничких избора. На њихову жалост то се на крају и догодило, а управо би Меланшонови гласачи могли бити кључни у другом кругу као „тас на ваги“ између два поприлично уједначена кандидата. Током свог говора након објављивања резултата Меланшон је позвао своје гласаче да “не гласају за госпођу Ле Пен”, али није отворено подржао Макрона. Једно од главних питања је у ком ће броју гласачи левице у другом кругу изаћи на биралишта и подржати Макрона, односно да ли би њихова потенцијална апстиненција уз мању излазност могла да погура Ле Пенову ка победи.
Контроверзни новинар и политички коментатор Ерик Земур окончао је свој излет у политику на прилично разочаравајући начин, освојивши тек нешто више од 7% гласова. У једном тренутку он је деловао као потенцијално изненађење избора и велика опасност по шансе Марин Ле Пен да дође до другог круга, али изгледа да су се и гласачи на екстремној десници у великој мери ујединили око Марин Ле Пен, која је на крају добила готово три пута више гласова од свог изазивача са десна. Очекивано, Земур је подржао Ле Пенову у другом кругу.
Кризи Деголиста и Социјалиста крај се не назире
Резултати избора показали су и да су традиционалне партије левице и деснице у Француској у озбиљној кризи којој се крај не назире. Валери Пекрес, кандидаткиња некада водећег деголистичког блока из ког су дошли Саркози и Ширак остварила је најлошији резултат ове фракције од оснивања Пете републике, освојивши тек 4,8% гласова. Пекресова је важила за озбиљног кандидата и потенцијалну претњу по Макрона када је номинована од стране своје партије крајем прошле године, али ју је катастрофална кампања коју је водила претходних месеци коштала бољег резултата. Занимљиво је да је она освојила тек 6% гласова у региону Ил де Франс, чија је председница већ седам година. Пекресова је подржала Макрона у другом кругу избора.
Социјалистичка партија, која је деценијама уназад доминирала на француској левици, доживела је још и већи пад од свог пандана на десници. Социјалисти се већ годинама налазе у потпуном расулу, не успевајући да се отресу негативног наслеђа изузетно непопуларног председника Франсое Олана, који је дошао из њихових редова. Њихова кандидаткиња Ен Идалго, иначе градоначелница Париза, освојила је мизерних 1,8% што је убедљиво најгори резултат ове партије у историји. Готово невероватно изгледа податак да је Идалго добила тек 23.000 (!) гласова у Паризу, граду од преко 2 милиона становника чија је она градоначелница!
Неке нове поделе у Макроновој Француској
Несумњиво је да је традиционална подела на левицу и десницу у Француској у фази одумирања. Стиче се утисак да је и на овим изборима доминантна подела на “глобалисте”, које карактерише либерална и еврофилска политика председника Макрона, и “суверенисте” који се залажу за већу независност Француске од ЕУ, али и за чвршћу политику по питању миграција и радикалног ислама. Ову струју Француске политике већ годинама у назад представља Марин Ле Пен, а на овим изборима придружио јој се и Ерик Земур. О томе ко ће се водити Француску наредних пет година гласачи ће одлучити у недељу 24. априла, када се одржава други круг председничких избора.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: Photos: Getty Images. Photoillustration: Javier Zarracina/Vox
