14 година трајала је ера Мајка Ешлија као власника Сврака. Већим делом његове владавине, могли смо видети транспаренте навијача на којима пише „Ashley sell the club“( Ешли продај клуб), и слични, било је и мањих бојкота навијача, и данас вероватно баш нико неће сузу пустити за британским милијардером. Превише су заузети слављем због тога што ће нови власник, преко свог конзорцијума, бити саудијски принц Мухамад бин Саламан а цена је права „сића“, око 350 милиона евра.
Још другом половином 2020. ово је било близу, али је на крају управа лиге стопирала куповину. Проблем је био у илегалном стримовању утакмица премијер лиге у Саудијској Арабији, као и бојазан да би директно влада једне државе могла бити умешана у оперативисање једног премијерлигашког клуба (принц има подугачку листу функција којом ћу се бавити нешто касније).
Први задатак – обезбедити опстанак ове сезоне за Њукасл
Први задатак за нове власнике биће – обезбедити опстанак ове сезоне, јер буде ли Њукасл упао у лудо друштво чемпионшипа, можда ни сав новац новог власника неће моћи да их извуче неко време одатле. Након седам кола, екипа је предпоследња на табели са 3 бода од могућих 21. Већ се прича о новим именима која би могла да се нађу на клупи Сврака уместо Стива Бруса, који ни под Ешлијем вероватно не би још дуго потрајао са овим резултатима. Мало је вероватно да ће то бити Конте или Зидан, који се појављују као ударна имена, јер тежак би их посао у почетку чекао у Њукаслу да створе тим конкурентан за велика дела. Прве велике инвестиције иду у инфраструктуру и млађе категорије које желе да подигну на највиши ниво, а тек онда би кренуле велике инвестиције у први тим, што наравно не значи да не треба да очекујемо већ у јануару нека нова лица на Сент Џејмс парку, већ да та нова лица неће бити Мбапе или Халанд. Штавише локални „Newcastle chronicals“ лицитира именима играча из чемпионшипа.
Ко је принц који је купио Њукасл?
Што се новог власника тиче, Мухамад бин Салман је, благо речено, контраверзна личност. Има тек 36 година, а већ 12 година се бави политиком, пошто је каријеру почео 2009 као специјални саветник свог оца, који је у том моменту био гувернер провинције Ријад. Силовитим успоном свог оца од 2011. и Мохамед је, пратећи га, скупљао многе титуле и функције. Од 2013. је врховни судија Суда крунског принца, 2014. је постао државни министар, а од 2015. је и министар одбране као и генерални секретар Краљевског суда( те године је његов отац ступио на чело државе као нови монарх). Као министру одбране није му дуго требало да се упути у дуготрајан рат пун цивилних жртава који његову државу кошта огроман новац(као да им је Америка савезник, па су нешто и научили од њих). Причам наравно о мешању у грађански рат у Јемену. 2017. године постао је и престолонаследник свог оца.
Вероватно највећи скандал био је умешаност у убиство новинара Кашогија, у амбасади Саудијске Арабије у Истанбулу октобра 2018. Кашоги је побегао из Арабије, и живео је у Вирџинији (САД), одакле је писао за Вашингтон пост, превасходно се бавећи критиком режима у његовој домовини. Поводом овог скандала, и званична влада је морала да призна своје учешће у убиству. Ово је само један од многих скандала који блискоисточну монархију не стављају као висококотирану државу у смислу поштовања људских права, али Америка због својих блиских војно-економских веза са овом државом не спроводи никакву политику против СА.
Мухамад бин Саламан ће сасвим сигурно бити водеће лице саудијске политике у наредним деценијама, и биће интересантно пратити његов даљи успон у светској политици, а сада је одлучио да купи себи и клуб. Клуб који би могао да постане његов лични симбол моћи. Доказ да, иако његова породица седи на „црном злату“, то није једино у шта се разуме, већ да се може пробити и у другим гранама међународног пословања. Њукасл, тим са надимком Свраке, је већ дуго времена сломљених крила, великан само по имену и лојалности локалних навијача. Може ли млади и пребогати опортуниста да направи од њих оно што су некада били, и да покаже свету колико је један саудијски престолонаследник заправо заиста способан?
пише: Лука Гачић
насловна фотографија: PROFIMEDIA
Wau, dobar tekst..