Фото: Википедија
Ксенија Атанасијевић каже: „Феминизам је идеалистички правац који је оријентисан ка неоспорним правима жена, али и на осигуравања неопходних услова за живот не само жена него и мушкараца.“
Феминизам идеалистички правац
„Полазна тачка феминизма је веровање у неприкосновеност личности, у њено апсолутно право на слободу и обезбеђивање свих потреба за њено развијање.“
Искључити жену из неког процеса, прва жена доцент у Србији, сматра да значи искључити читав једнан део снаге човечанства, душевнији и осетљивији. Због кога би и потомство било боље и свет напреднији. Дакле, стваралачки потенцијал жена је неискоришћен.
„Феминизам је програм са високо човечним циљевима, служи на част женама.“
Ко су противници Феминизма према Ксенији Атанасијевић?
Ксенија Атанасијевић каже да су највећа препрека феминизму непробуђене жене које одбијају да подижу сопствени дух и положај. Критикује оне које саме успоравају побољшање свог положаја, али и менталитет надмоћног мушкарца и потчињене жене, остао од Турака. Сматра да су оваквих схватања не само људи који се отворено залажу за њих, већ и они који их пуко примењују без да посебно заговарају тако нешто.
Феминизам – лик слободе
Људи њеног времена, женама су даровитост и способност у раду приписивали као грех. Као такву је сматрајући неким ко никада не може бити нешто што су они.
Упркос таквим схватањима, Ксенија Атанасијевић је говорила:
„Личност сваког индивидума света је и неприкосновена, са човеком и женом, као равноправним члановима друштва, треба поступати на исти начин и процењивати их истом мером.“
Срећом, каже, има људи који су разумели високоморалне тежње феминизма. Иако их је по правилу мало, они су ти који одржавају минимум етичке подлоге и достојанство човека, без чега се уопште не би могло издржати у животу.
Разматрања о феминизму
„Феминизам је ток културе, неминован и неизбежан. Свест да жена ни по својим способностима, ни по суштини, ни по гресима није различита од мушкарца. Супротна схватања произишла су из комбинације непознавања дубоких одсутних разлога и жеље да личне антипатије пребацимо на социолошки план“, објаснила је у једном од својих текстова.
Шта ће мени феминизам?
„Неукосно је и јадно јадиковати за прошлим временима и оплакивати угодност недовољно свесних створова, какву су жене имале“, говорила је Ксенија о женама које су мислиле да им феминизам ништа добро није донео. И сва његова достигнућа сматрале непотребним и додатно оптерећујућим.
Међутим, као „ток културе“ како га је Ксенија посматрала, феминизам за жене није био избор већ цивилизацијска тековина. Зато додаје: „Узалудан је посао дискутовати о неминовности, њих ваља примати и према њима се опредељивати.“
Да ли би се Ксенија Атанасијавић заступала феминизам данас?
„У садашњици отела је маха утакмица амбиција, која је посела жене, као и мушкарце; она, разуме се, не води одуховљавању живота, ни истинскоме прогресу више културе. Али, срећом, од маније да губе дах у тој утакмици не пате све жене; има их које, са самопрегорном истрајношћу, служе искључиво каквом духовном, моралном или социјалном принципу. Додуше, оне су малобројније; али, иако је зло далеко надмоћније него добро, и у људскоме друштву, и у читавој васељени, ипак развејани комадићи добра, и само они, одржавају егзистенцију. Отуда и жене које су далеке од свих мајстора реклама, демагогије и објављивања великим звонима сваког ситног личног постигнућа, јесу носиоци правог феминистичког покрета и предстванице онога што није једнодневно и трошно на њему. А оне друге, које имају увек себе у виду, не поступају, у сваком случају, ништа горе него мушкарци, са сличним интенцијама.“
Ако узмемо само овај цитат, може се наслутити да би Ксенија Атанасијевић и данас поносно носила феминистичку идеју. Али, питање је ко би се у времену мајстора реклама, демагогије и објављивања великим звонима сваког ситног личног постигнућа борио за неприкосновеност личности.
Напослетку, препознају се само развејани комадићи добра. Осим тога „најглавнија је етичка дистинкција људи која лежи у њима самима, после ње долази у обзир само интелектуална и ниједна више.“ Ксенија Атанасијевић
Приредила Марија Петровић
