Након што редовни парламентари избори одржани у априлу нису успели да створе функционалну већину, грађани Бугарске у 11. јула по други пут ове године изашли на биралишта. Као и оне у априлу, и ове изборе обележио је даљи пад традиционалних политичких партија, успех популиста као и све ближи политички крај дугогодишњег премијера Бојка Борисова.
Бугарска најсиромашнија чланица ЕУ
Као најсиромашнија чланица ЕУ, Бугарска се суочава са читавим низом проблема. Редовно се налазе на самом врху негативних лествица Европске Уније. Попут оних које рангирају заступљеност корупције, ризик од сиромаштва и медијске слободе. Често је називана „мафијашком државом у ЕУ“. Бугарска заиста понекад више личи на типичну постсовјетску државу, где су власт и криминал срасли у тесно повезану интересну групу, него на пуноправну чланицу Европске Уније.
Многи посматрачи у Бугарској нагласили су да и сама ЕУ често игнорише отворену корупцију Бојка Борисова и његових сарадника. Иначе посвећеног европејаца и лојалног савезника Ангеле Меркел. Управо су везе контроверзног бизнисмена и политичара турског порекла Ахмеда Догана и медијског могула Делијана Певског са владајућим структурама биле катализатор масовних протеста који су током прошлог лета више месеци потресали Бугарску.
Протести поново љуљају Борисова
Управо на таласу ових протеста изникла је нова нада великог броја незадовољних Бугара да би нешто коначно могло да се промени. Борисов је пре седам година успео да победоносно изађе, из по много чему сличне политичке кризе, праћене масовним протестима. Међутим, његова позиција никада није изгледала слабије као што је то тренутно случај.
Опозиција јача Трифонов користи незеадовољство
Неуспеха Борисова у формирању нове Владе након априлских избора и расписивања новог гласања за јул, био је знак да ће владајућем ГЕРБ-у бити веома тешко да спречи даље осипање свог гласачког тела. Са друге стране, његов највећи противкандидат, популарни ТВ водитељ и музичар Слави Трифонов и његова партија „Има такав нард“ (ИТН) очекивано су профитирали на све дубљем незадовољству које Бугари гаје према партијама политичког естаблишмента. На сличан начин на који је Борисов својевремено мобилисао гласаче против Социјалиста пре него што је дошао на власт 2009. године. Сада је Слави Трифонов тај који користи плиму незадовољства великог дела народа усмерену према владајућим партијама.
ГЕРБ изгубио 400 000 гласача
Иако су га политички противници оптуживали за кукавичлук због свог пасивног понашања током кампање, Трифонов је несумњиво изашао као највећи победних избора. „Има такав народ“ је успео да прескочи ГЕРБ и избије на прво место са 23,8% гласова, док је партија Бојка Борисова наставила да пада и доживела нови минимум од свега 23,2%. Готово десет процената мање него пре четири године. Ни у апсолутним бројкама ситуација није много боља: у истом периоду ГЕРБ је изгубио готово 400,000 гласача.
Успон популиста
Социјалисти (БСП) су успели да сачувају треће место освојено у априлу, али се и њихов пад наставља те сада имају тек око 13,2% гласова, што је уједно и њихов најлошији резултат у историји. Коалиције Демократска Бугарска и Устани! Мафија напоље! (ИСМВ), поникле на таласима прошлогодишњих протеста, оствариле су нешто боље реултате него у априлу. Сада имају 12,5%, односно 5% гласова, заузевши тако четврто и шесто место. ДПС, номинално либерална партија која заступа интересе турске мањине је поново показала да је несумњиво најстабилнија у Бугарској тако што су добили готово идентичан број гласова као и у априлу, око 10,5%. Значајно је и да је десничарка коалиција ВМРО доскорашњег министра одбране Каракачанова и две мање партије освојила тек око 3% гласова и тако су по други пут за редом остала без иједног места у парламенту. Иако су им истаживања јавног мњења углавном предвиђала прелазак цензуса.
Излазност је овог пута била изузетно ниска пошто је тек око 40% уписаних гласача искористило своје гласачко право.
Шта чека Бугарску након избора?
И поред добрих резултата антигербовских и антикорупцијских странака, сируација на политичкој сцени Бугарске није много јаснија него што је била пре избора. Ако се сада са великом сигурношћу може рећи да Борисов неће више бити премијер, далеко је неизвесније ко ће га наследити. „Природна“ коалиција главних антиестаблишмент партија ИТН, ДБ и ИСМВ заједно има 112 поланичких места, што није довољно за већину, те ће Трифонов као лидер највеће партије морати да тражи подршку још неке партије. Најреалнији сценарио у овом тренутку моаго би бити мањинска влада ове три коалиције уз подршку БСП-а постигнуту кроз неки споразум.
Мањинска влада најреалнији сценарио
У овом тренутку није јасно чак ни да ли би сам Трифонов био премијер или би ту функцију препустио некој другој особи из своје партије. Пред њим и његовим коалиционим партнерима је тежак задатак да пронађу адекватне кадрове који би могли да се ухвате у коштац са многобројним изазовима који очекују Бугарску у (пост)пандемијском периоду. Ако нас је недавни црногорски сценарио нешто научио онда је то да је демонтирање корумпираног режима који је грађен током дугог периода власти једне политичке групације изузетно тежак посао. Поготово за нестабилну и идеолошки шаренолику коалициону владу коју воде људи са мало политичког искуства. Какав год да буде исход постизборних договора, политичка нестабилност несумњиво ће потресати Бугарску и у наредном периоду.
пише: Алекса Пауновић
насловна фотографија: vijesti.ba
