Колин Пауел, први црни амерички државни секретар чије је руководство у неколико републичких администрација помогло у обликовању америчке спољне политике у последњим годинама 20. века и првим годинама 21., умро је од компликација изазваних Ковидом-19, рекла је његова породица на Фејсбуку. Имао је 84 године.
Каријера
Пауел је био угледан и упечатљив професионални војник чија га је каријера од борбене дужности у Вијетнаму довела до првог црног саветника за националну безбедност по завршетку председништва Роналда Регана и најмлађег и првог афроамеричког председавајућег Здруженог генералштаба при председнику Џорџу Бушу старијем. Његова национална популарност порасла је након победе коалиције предвођене САД-ом током Заливског рата, а неко време средином 90-тих сматран је за највероватнијег човека да постане први црни председник САД-а. Али његова репутација била би заувек упрљана када је, као први државни секретар Џорџа Буша млађег, гурао неисправне обавештајне податке пред Уједињене нације да се залажу за рат у Ираку, што ће касније назвати „мрљом“ у свом досијеу.
Буш је у изјави у понедељак рекао да је Пауел био „велики јавни службеник“ који је био „толико омиљен председницима да је два пута заслужио предсједничку медаљу слободе. Био је веома цијењен у земљи и иностранству. И што је најважније, Колин је био породични човек и пријатељ “.
Иако Пауел никада није поднео кандидатуру за Белу кућу, када је положио заклетву као Бушов државни секретар 2001. године, постао је највиши црни јавни званичник до сада у земљи, заузевши четврто место у председничкој линији наслеђа.
Пауел и медији
Пауел је одувек био омељен међу медијском елитом тако да није чудо што је он био први члан Бушове администрације коме је „опроштено“ за лажи у Ираку представљају ћи га као поштовано лице које је Бушова администрација користила да прича лажи али да он то сам није знао. Међутим поглед његове каријере показује да то није био први пут када је републиканска администрација користила Пауела да почисте своје грешке. Још од вијетнамског рата Пауел је стајао на страну америчке војске и империје користећи свој утицај као несумњиво способног војника и дипломате да оправдава злочине почињене у име његове државе
Њу Јорк Тајмс га хвали као „прекретницу“: првог америчког саветника за националну безбедност црнаца, председника Здруженог генералштаба и државног секретара.
Остали амерички мејнстрим медији заузели су сличну линију, што је избијало у карактеристичном америчком самодивљењу да је једном дискриминисани црнац успео да догура у животу.
CNN поносно цитира Пауелове речи на саслушању за потврђивање државног секретара у Сенату 2001, за које је тврдио да „показује свету да: Следите наш модел, и у одређеном временском периоду од нашег почетка, ако верујете у вредности које заступају, можете видети чудесне ствари као што ја седим пред вама да добијем ваше одобрење ”.
На крају крајева, нема готово ничег чудесно пост-расног попут момка који је рођен у Харлему и коме је као млађем официру америчке војске било забрањено да улази у одређене ресторане и мотеле у земљи у којој је служио-који ће наставити да оркестрира брисање бескрајних браон људи у иностранству, да не спомињемо људе других боја.
Улога у избијању рата у Ираку
MSNBC је направио хагиографију корак даље представивши процену Ричарда Хаса, председника Савета Сједињених Држава за спољне односе, према којој је Пауел био „један од интелектуално најискренијих људи које сам икада срео“. Наравно, свако може претпоставити како би се израз „искрен“ могао применити на особу чија је 76-минутно лагање испред Савета безбедности Уједињених нација 2003. године директно поставила темеље за пулверизацију Ирака од стране администрације Џорџа Буша. Не спречава MSNBC дa наслови свој постхумни Пауел сегмент: „Ричард Хас: Колин Пауел утемељен у стварности“. Ако је Паувелова стварност укључивала непостојеће ирачко оружје за масовно уништење и друге претње, шта на крају уопште значи „стварност“?
Барем у овом тренутку то значи да се америчко политичко-медијски естаблишмент спотиче пред собом како би дуго хвалио једног човека који је умро након што је помогао да се изазове смрт дословно стотина хиљада људских бића широм света-који имају себе није сматран вредним више од оскудног помена у било ком мејнстрим Пауел трибуту. Вашингтон Пост, на пример, успева да уврсти референцу на „више од 100.000 ирачких смрти“ због „рата и окупације под вођством САД“-бројка која се, осим што је опсцено потцењена, појављује тек након очигледно важније „хиљаде америчких смрти“ у Ираку.Толико о Пауеловом предвиђању да би његов говор УН из 2003. „заслужио истакнути параграф у мојој читуљи“ – или да је подршка ирачком рату била „мрља“ у његовом досијеу.
Ранија активност у америчкој дипломатији
Пауел није знао да ирачке лажи нису биле једина „мрља“ у његовом досијеу, барем објективно говорећи. Као председавајући Заједничког генералштаба штаба под вођством Џорџа Буша старијег, Паувел је надгледао операцију Пустињска олуја 1991. године – или оно што је бивши професор новинарства са Универзитета у Тексасу Роберт Јенсен назвао „масакром који зовемо Заливски рат“. Пишући у Лос Ангелес Тимес -у у мају 2000. – скоро три године пре него што је мрља победила све мрље – Јенсен је приметио да је дотични масакр до сада био „један од најконцентрисанијих напада на читаво друштво у савременом ратовању“, који се састоји од циљано и неселективно бомбардовање цивила. У оба случаја, нагласио је Јенсен, бомбардовање је представљало „ратни злочин према Женевским конвенцијама“.
Такође, 1989. године, Пауел је председавао свим врстама разарања на бази бомби у Панами, где је америчка војска поклала невиђен број углавном осиромашених панамских цивила док је изводила „Операцију Џуст Каус“ против дугогодишњих савезника САДа и имовине ЦИЕ Мануела Нориеге. Ова операција, која је служила као пробна вожња за Заливски рат, била је – изненађење, изненађење – заснована на измишљеној и сензационалној причи, која је постала још боља када је америчка војска тријумфално објавила да је открила залихе кокаина у кући за коју је било познато да Нориеге посећује. Нема везе што је касније откривено да је „кокаин“ тамалес умотан у лишће банане.
Колин Пауел и америчка империја
У сваком случају, све је то очигледно било у једном дану „интелектуалног поштења“ и „утемељења у стварности“. Током своје вишедеценијске службе у име америчког царства, Пауел је такође био индиректно повезан са таквим племенитим настојањима САД као што је злогласни масакр Ми Лаи у Вијетнаму и скандал Иран-Контра. У својој Паувеловој посмртници за часопис Јакобинац- под насловом „Колин Пауел, уљудно утучени ратни злочинац, мртав у 84 -ој години“ – Лиза Федерстоне се сећа да је тај човјек био „толико популаран“ да су га људи у обје америчке политичке странке „молили да се кандидује за председника деценијама“. Али чак и на својим мањим положајима, он је ипак обавио сјајан посао окупљајући и одржавајући двостраначку подршку империјином убијању – и стављајући му што је могуће „љубазније лице“.
Говорећи на CNN -овом програму „State of the Union“ прошле године, Пауел је критиковао тадашњег америчког председника Доналда Трампа као некога ко „лаже о стварима, а то му измиче јер га људи неће сматрати одговорним“. Али ако је тренутни хагиографски излив било какав показатељ, одговорност у америчкој политици не би била ништа друго до чудесна.
Аутор текста: Лука Јовановић
Насловна фотографија: АР
