За нас је велико питање ко има подршку Београда на локалним изборима на Косову. Кандидати на овим изборима никада нису били у центру пажње српске јавности. Грађани Србије одавно немају никакву представу о томе ко и како долази на чело српских општина на КиМ.
Борба за подршку Београда или међусобне нагодбе?
Иако из Београда тврде да контролишу ситуацију у јужној покрајини и да подржавају људе од поверења за то не постоји ниједан доказ са којим могу пред јавност. Са друге стране, јавна тајна на Косову и Метохији је да председнике општина именују утицајни кругови са севере Космета, под плаштом Српске листе и уз симболично одобрење Београда.
Многи Срби са Косова и Метохије верују да Београд, заправо, уопште и не зна коме даје подршку. Да је тако нешто могуће говори чињеница да су поједини људи годинама на власти у општинама, а да су српској јавности потпуно непознати. Председници општина крију се иза недодирљиве Српске листе, коју лично председник Србије назива оличењем српског јединства. Из тога, „логично“ следи да сви који не подржавајау СЛ на КиМ, нису Срби. Односно, стара добра техника „Ако ниси уз власт, издајник си„.
Ко ће против кога на локалним изборима?
Ове године се око кандидатуре за локалне изборе у Грачаници први пут довела у питање одлука Српске листе. Или можда није? Избор Српске листе, на само њима познат начин, пао јео на госпођу Љиљану Шубарић. Кандидаткиња за сада није давала изјаве поводом кандидатуре. Међутим, ситуација постаје занимљива јер се у овој општини појавио још један кандидат.
Ради се о Бранимиру Стојановићу, човеку који је до сада обављао више јавних функција. Између осталог и функцију градоначелника и заменика премијера Косова*. Није познато због чега је Стојановић баш у овом тренутку одлучио да се нађе на супротној страни некадашњих сабораца.
Такође се намеће питање зашто се раније није одвојио од Српске листе и самостало се бавио политиком. Тренутна одлука, после свега, личи на политичко самоубиство или нагодбу. Но, и за валаст и за опозицију је добро да постоји какава-таква опозиција.
На локалним изборима власт и опозиција
Оно што је најзанимљивије су поруке које поводом Стојановићеве кандидатуре стижу из Београда. Чини се да смо речи Петра Петковића већ чули и питање је имају ли оне више икакву тежину.
„Kандидатура политичког опортунисте Бранимира Стојановића, који ће се против Српске листе кандидовати на локалним изборима у Грачаници, директна је подршка непријатељима Србије, онима који раде против Срба и српског јединства на Kосову и Метохији. И зато још једном гласно истичемо да искључиво кандитати Српске листе имају подршку званичног Београда и државе Србије“, рекао је председник Канцеларије за КиМ.
Нове поделе међу Србима на Косову
Једина реакција на изјаве Петра Петковића били су коментари огорчених људи на друштвеним мрежама. А то је уједно и једини начин да се директно „комуницира“ са Канцеларијом за КиМ. Дакле, на помолу је још једна наметнута, безначајна подела, око које ће јавност да расправља, а због које ће пасти у сенку свако смислено и разумно мишљење.
Ко предстваља Србе на Косову?
За то време председници општина издају Албанцима дозволе за градњу на општинској земљи, запошљавају их у српским општинама, док Србе уцењују послом, минималцем и социјланим додатком. Према личном нахођењу додељују и одузимају радна места. Запошљавају рођаке и познанике, који не морају ни да живе на Косову и Метохији, нити да буду људи из струке. Најгори пример је у школама, где се број часова наставницима повећава и смањује у зависноти од политичке подобности и добре воље власти.
Врло често се од људи може чути да су особе на јавним функцијама продале земљу и да им породице не живе на КиМ.
Ниједан званични медиј не пише директно о овим проблмемиа, а да бисте се у њих уверили морате прећи административну линију. Пре тога би ваљало свратити до Палате Србије и тражити увид у јавна документа за пројекте на Косову и Метохији, те их, за сваки случај, упоредити са стањем на терену.
Млади одлазе, Београд им даје подршку
И док на Новом Београду неко прима плату да саставља чувене протесне ноте због напада на Србе са КиМ, на протеривање Срба од стране Срба нико не реагује. Људи се охрабрују на повратак у небезбеде средине и живот без основих грађанских права. Истовремено се гура под тепих чињеница да породице одлазе са Косова и Метохије због политичког притиска и уцена српских представника.
Иако су Срби повратници хероји нације, вредни поштовања и подршке, Србима који су на Косову провели најтежа времена потребан је исти третман. Те ако говоримо о томе колико се Срба вратило на КиМ, морамо да кажемо и колико их је и одакле отишло. Морамо да се запитамо како живе повратници и где их остављамо онда када после сликања седнемо у ауто и упутимо се ка Београду. И исто тако, не морамо да чекамо да се из чисто српских средина, због посла, исели још неколико хиљада људи, да бисмо онда отишли и својом милостињом обесмисли подвиг оних који немају куд.
Срби се враћају на Косово да продају земљу
Још једна забрињавајућа чињеница је да се највећи број Срба враћа на Косово само да би продао земљу. Да су то најчешће људи који су отишли још пре рата, те вероватно због тога не осећају ни дуг према отаџбини. Мада има и оних који из ината и револта реше да све распродају и оду. На све то српске власти званичне и такозване затварају очи. И уместо да уједињују народ, сваком следећом одлуком праве веће поделе.
Има ли, на крају, питање кога Београд подржава икаквог смисла? Боље би било да се запитамо ко предстваља Београд, ко предстваља Србе са Косова и имају ли ти људи права да тргују Косовом и Метохијом. Имам ли ја права да без доказа овако говорим? Имам. Зато што је Косово моје и свачије, колико је и њихово. И зато што им место рођења не даје већа права на њега, као што многима са Косова и Метохије, исто то место, права не треба да ускраћује. Пишем о ономе што сам видела. И зато не желим и не могу да не будем субјективна, а највише би ме обрадовало да неко објективан може да каже да ништа од овога није тако.
Пише: Марија Петровић
Фото: 24седам.рс
