Позив на ванредне изборе изненадио је многе који нису упознати са Канадском политиком, држава је стабилна није било скандала и претходни су били пре мање од две године, међутим јавност није изненађена најављеним изборима у Канади, Зашто?
Претходни избори одржали су премијера Џастина Трудоа из Либералне партије на власти али доста ослабљеног са мањинском владом ово га је оставило у позицији где не може да ефективно води своју политику и приморало га је да ради компромисно са другим партијама. Други разлог је Канадски успех у пандемији коронавируса Трудо је доста популаран и жели да искористи ову популарност да осигура себи већину наредне четири године.
Вероватно су му на уму два претходника Жон Кречен (1993-2003) који је био познат по томе што је позивао изборе када год је популаран на анкетама и Џон Дифенбејкер (1957-1963) који је само девет месеци након избора на којима је завршио са мањинском владом позвао на ванредне изборе и победио са убедљивом већином. Ово нас доводи до закључка да Канађани воле да имају стабилну и јаку владу и да ће подржати политичара са којим се не слажу у потпуности него ризиковати мањинску владу ово је очигледно и Трудо закључио.
Конзервативци – вечити ривал:
Конзервативци су дошли близу до повратка на власт на прошлим изборима, њихов нови вођа Ерин О`Тул представља умерену страну партије без неке контраверзе представља типичног конзервативног политичара, ово је очекивано након неуспеха Народне партије Максима Бернијера кандаски конзерваривци беже од деснице и све се више окрећу центру.
О`Тул је први конзервативни кандидат да је прихватио план о климатској промени што га може коштати гласова на западу који зависи од нафтне индустрије. (мада ови гласачи немају алтернативу) Искористио је прилику да коначно преузме национализам од Канадске левице која је обично та која промовише ову идеју, до овога је дошло скорашњим открићем гробова младе деце индијанског порекла у двориштима школа ово је резултат политике „уби индијанца спаси дете“ која је трајала све до 70-тих година прошлог века. Овај скандал довео је до одбацивања национализма у левим партијама прилика коју је О`Тул искористио.
Нове демократе – да ли је коначно време:
Вечита опозиција НДП дуго чека своју прву владу, близу су дошли 2010. када су постали званична опозиција тј. друга највећа партија у парламенту. НДП увек представља интересе синдиката, радника и учитеља који су и база партије. Значај НДП-а као партије до сада је представљао њихову могућност да погурају Либерале лево али са новим успоном левице на глобалном нивоу и новим истраживањем које показује да је Џегмит Синг вођа НДП-а најпопуларнији политичар у Канади да ли ће НДП коначно успети да поведе своју прву владу.
Квебекери – „извештај о нашој смрти био је благо претеран“
Дуга традиција Канадске политике је нећкање Квебека да ли жели остати у Канади. Квебекерски блок већ деценијама представља ту сепаратистичку базу као партија левог национализма. Значај ове партије има две стране прва је да се провери колико је питање сепаратизма популарно у Квебеку поновни успон на изборима 2019. под Франсоом Блачет забринуло је многе у естаблишменту, друга страна је брига левих партија које се плаше да ће их добро показивање Блока донети изборе конзервативцима и коштати их значајна места у Квебеку ово обично доводи до „мејнстим“ парија да проводе много времена убеђујући Квебекере како подржавају њихову аутономију.
Шта се може очекивати на изборима у Канади?
Историја и анкете воде нас да очекујемо победу Либерала под Трудоом међутим О`Тул се показао као изненађујуће харизматичан политичар и способан да постане премијер уз личну популарност Синга и могућу ревиталазацију Квебечког национализма очекује се занимљива кампања.
пише: Лука Јовановић
насловна фотографија: Andrej Ivanov/AFP/Getty Images, Adrian Wyld/The Canadian Press, Patrick Doyle/Reuters, Patrick Doyle/Reuters, Sean Kilpatrick/The Canadian Press
