Сукоб у Украјини нам се већ сад чини као прекретница нашег доба. Импликације догађаја започетих 24.2.2022. су тренутно несагледиве, али ипак можемо да уочимо изузетне турбуленције које су изазвали у међународним односима, као и нови „red scare“ уперен против свега руског. Уздржаност Народне Републике Кине од називања операције руске војске у Украјини инвазијом, као и економска и дипломатска подршка, морају се схватити као важан моменат даље конвергенције Русије и Кине. Тако је министар спољних послова Народне Републике Кине, Ванг Ји, руско-кинески однос назвао „једним од најважнијих билатералних односа на свету“.
Од идеолошких непријатеља до савезничке осовине
Историја руско-кинеских односа је дуга и свој почетак види у додиру две државе који је настао руским ширењем у Сибир и изласком на Далеки исток током XVII века. Ипак, упркос дугој историји односа, тај однос добија глобални значај тек у другој половини ХХ века. Након победе комуниста и формирања Народне Републике Кине, чинило се да ће Кина бити велика придошлица комунистичком блоку формираном након Другог светског рата. Добри односи у почетку су били преко потребни и сарадња Кине са Совјетским Савезом је помогла напорима Кине у евентуалном развоју нуклеарних бојевих глава.
Ипак, идеолошка трвења, судар маоизма и крушчевизма су 1961. изазвали руско-кинески расцеп који је обликовао наредних неколико деценија односа. Агресивна реторика Совјета, као и кратак погранични рат из 1969. су у кинеској геополитичкој свести обликовали СССР као главну претњу. Управо из таквих порива, као тежња разбијања обруча у који их је СССР поставио савезништвом са Вијетнамом, Народна Република Кина је током 70-их година почела своје дипломатско и економско отварање према свету. Совјетском инвазијом Авганистана је у кинеској јавности попустио страх од непосредне совјетске инвазије, што је отворило могућност детанта и реформе војске који неће кочити економски развој.
Након урушавања СССР-а, обе силе су се нашле у униполарном америчком свету. Тада почиње приближавање ове две земље са стабилном осом односа успостављеном 2001. године Споразумом о добром суседству и пријатељској сарадњи, као и оснивањем Шангајске организације за сарадњу. Санкције које је Запад увео Руској Федерацији услед руске анексије Крима из 2014. и кинеско-амерички трговински рат отпочет за време председништва Доналда Трампа 2018. су још више приближили Русију и Кину.
Теоретичар неокласичног реализма, Рандал Швелер, на основу задовољства држава одређеним међународним поретком издваја дихотомију: 1) земље које подржавају status quo; 2) ревизионистичке земље. Русија и Кина са својим све ближим односима се могу схватити као анти-америчка осовина – осовина која тежи да изврши ревизију политичког система инструментализованог од стране западних сила, као и међународни финансијски систем заснован на споразуму у Бретон Вудсу.
Политичке импликације
Постоје одређене критике кинеске реакције на сукобе у Украјини у смислу дипломатске доследности. Наиме, те критике се односе на одсуство јединственог дипломатског одговора НР Кине поводом питања Украјине, као и нијансиране разлике у категоризацији сукоба. Основни кинески став је да не осуђује Русију за избор војних средстава, као и да категорички одбија да уводи било какве санкције Руској Федерацији. Ипак, такав развој догађаја сматра трагичним, истичући да су главни кривац Сједињене Америчке Државе, које нису могле или нису хтеле да одговоре на легитимне безбедносне бриге које Руска Федерација има.
У складу са тим начелима, председник Кине Си Ђинпинг је у видео самиту са француским председником републике Емануелом Макроном и немачким савезним канцеларом Олафом Шолцом изјавио да „Кина остаје при ставу да суверенитет и територијални интегритет свих земаља морају бити поштовани, да сви принципи као и премисе Повеље ОУН морају бити поштоване, да све легитимне безбедносне бриге морају узети у обзир и да се морају уложити напори ради мирног решавања кризе“. У том самиту одржаном 8.3.2022. Си Ђинпинг истиче и подршку за напоре Француске и Немачке у арбитражи у сукобу, као и спремност Кине да врши исту функцију.
Насупрот таквог помирљивог наратива са земљама Европе, може се јасно ставити однос са САД-ом. Тако је један од челних људи Министарства спољних послова НР Кине Џао Лиђијан изјавио да су САД „занемарујући своју одговорност, одлучиле да критикују кинеску позицију везану за Украјину и то у циљу даљег сузбијања Кине и Русије ради одржавања америчке хегемоније“.
Ипак, из значаја НР Кине као глобалног играча, важно је истаћи да свака њена одлука има вишеструке последице, као и да сваки глобални догађај има последице на њу. Прво, будући да се кинеска политика према земљама Азије и Африке базира пре свега на сродности анти-империјалистичког сентимента, свакако да међународној репутацији Кине штете тумачења неких земаља о руском акту као империјалистичком. Друго, као што смо могли да видимо у различитим наративима према Европи и САД-у, у интересу Кине је дивергенција земаља ЕУ и САД. Наиме, расцеп који већ постоји неко време, а који је недавно потврђен у француско-америчком расколу везаном за француски договор о продаји подморница Аустралији, представљао је нешто што иде у интерес Кини, а може се рећи и у економски интерес земаља Европе. Ипак, ситуација у Украјини је појачала унутрашњу кохезију НАТО-а и тако ефективно анулирала (барем за сада) даље тежње ка самосталној европској безбедности и војним снагама. Треће, непостојање осуде сукоба у рангу оне Западне, проузрокује удаљавање између Кине и Украјине, које већ у обрисима можемо да уочимо.
За Кину то има пре свега економске импликације, будући да постоји јака билатерална трговинска веза између Украјине и Кине. То је вероватно ризик који је Кина спремна да преузме са вером у успех руске операције и успостављања неког вредносно ближег режима. Четврта, а можда и најважнија последица за Кину је виђење повратка Тајвана под пуну власт НР Кине кроз нову призму. Појачање реторике Кине је једна од првих момената које можемо да уочимо. У земљама Запада почела је да се јавља забринутост поводом могуће кинеске инвазије Тајвана. Стручњаци су подељени око тога, где једни сматрају да ће Кина искористити окупираност НАТО-а ситуацијом у Украјини и преузети Тајван, а други да Кина свакако није склона инвазији у тој мери, те да ће пробати неке алтернативне интеграције.
Економске импликације
Иако је Русија још од претходног таласа санкција покушала да се финансијски и економски осамостали од Запада, као и да девизне резерве пребаци у јуан, интегрисаност глобалног тржишта је доста смањила ефикасност тих напора. Искључењем великог броја руских банака из SWIFT система плаћања, као и коришћења Visa, Mastercard и Amex картица, Русима је остало коришћење домаћег система картица „Мир“. Управо Кина може да помогне Русији у новонасталом положају међународне изолације.
Русији би као замену за укинуте режиме картица Кина могла да пружи услуге своје компаније China UnionPay. Као замена SWIFT систему би могла да се постави мања кинеска верзија – систем CIPS, која је иако мањи од SWIFT система значајно распрострањенија од руске домаће алтернативе. Иако ово представља потенцијалан спас руског система плаћања, имплементација ових алтернатива ће свакако имати своје проблеме. Прво, увођење UnionPay система би услед ембарга Запада на полупроводнике било изазовно јер би подразумевало замену банкомата и система широм Руске Федерације. Друго, будући да се ради о кинеским системима и да би се трговина вршила у јуанима, то би отежавало руску спољну трговину у међународном бретонвудском систему који преферира долар.
Постоје извесне претње које долазе из западних предузећа која позивају на санкције Кини услед економске подршке Русији. Наиме, у прва два месеца је порасла 38,5 % у односу на исти период прошле године. Западна предузећа тврде да Кина извози технологије западних компанија које су обухваћене санкцијама, те зато сматрају да Запад мора ради делотворности санкција да их уведе и Кини. Ипак, званичници Кине оштро одговарају на такве захтеве, истичући да ће Кина преудзети неопходне мере за заштиту својих компанија.
Правци развоја
Развој ситуације у Украјини, као и значај саме Кине, могу да је учине победницом у овом геополитичком надметању. Повлачење западних фирми из Русије је Кини отворило могућност да својим јаким корпорацијама преузме руско тржиште. Политичка ситуација пак представља наставак саме политике Пекинга о супротстављању међународном поретку у ком доминирају САД. Може се очекивати да ће НР Кина у својим даљим напорима подржавати разговоре о миру и самосталној политици ЕУ, као и ултимативном циљу прилагођавања међународног поретка овом мултиполарном свету у настанку.
За још текстова о сукобу у Украјини кликните овде
Аутор: Ненад Ракић
