Прошла су два дана од избора у Немачкој и ситуација се полако смирује док водећи политичари и јавност сабирају утиске и анализирају како су гласали Немци. Социјалдемократе и њихов кандидат Олоф Шолц успели су да освоје највећи број гласова, али је немачки парламент фрагментисанији него икада раније. Спекулације о потенцијалним коалицијама већ су отпочеле, нагађа се хоће ли то бити „Семафор“ или „Јамајка“, али једино што се у овом тренутку може рећи са сигурношћу је то да ће преговори потрајати месецима.
Како су Немци гласали?
Коначни резултати показују да је СПД остварио тесну победу, освојивши 25,7% гласова за партијске листе, нешто више од 24,1% колико је освојила коалиција ЦДУ/ЦСУ. Ово представља видљив помак за Социјалдемократе у односу на прошле изборе, али и велики пад за Демохришћане који су у истом периоду изгубили готово 9%, односно око пет милиона гласова. Ово је уједно и најлошији резултат ове партије у њиховој дугој и славној историји која сеже до првих избора након Другог светског рата 1949. године.
Зелени су освојили 14,8% гласова, а у њиховој изборној централи је било како славља тако и разочарења. Са једне стране ово је најбољи резултат који су Зелени икада остварили, а њихов резултат је и значајно поправљен у односу на претходне изборе. Са друге стране, то је доста слабије од резултата које су Зелени очекивали на основу истраживања јавног мњења, које су им и након релативно слабе завршнице у предизборној кампањи предвиђали неколико процената више од онога што су на крају остварили.
Слободне демократе (ФДП) могу бити задовољне након остварених 11,5%, што је благи напредак у односу на 2017. годину. Алтернатива за Немачку је направила мали корак уназад освојивши 10,3% гласова, те су тако пали са трећег на пето место у парламенту, док је партија Левице прошла још горе и са својих 4,9% једва успела да обезбеди парламентарни статус.
Почетак коалиционих преговора
Ипак, то што су избори у Немачкој готови не значи и да је дошао крај политичке драме. Сада је на ред дошао једнако комплексан посао формирања коалиције, који би овај пут могао бити тежи него икада раније. Током изборне вечери и Олаф Шолц и Армин Лашет су изавили да имају легитимитет да формирају наредну владу, мада је Шолц у томе био далеко убедљивији. Међутим, кључеви коалиције се тренутно не налазе ни код једног од њих.
Ко после избора држи највише моћи?
Троје људи који ће имати пресудан утицај у формирању наредне владе несумњиво ће бити лидер ФДП-а Кристијан Линднер и лидери Зелених Аналена Бербок и Роберт Хабек. Њихове две партије неопходне су и Демохришћанима и Социјалдемократама за формирање већине, што ће уједно бити и прва тропартијска влада у послератној историји Немачке. Линднер је непосредно након избора и изјавио како ове две партије, које заједно имају приближно исти број гласова као ЦДУ/ЦСУ и СПД појединачно, заслужују већу и значајнију улогу у наредној влади.
Иако су ФПД и Зелени одлучили да прво разговарају једни са другима пре него што почну преговоре са лидерима две велике партије, то не значи да између њих нема значајних разлика. ФДП се декларише као либерална странка, али по многим економским питањима она је окренута удесно, а важи и за странку која је најближа великим компанијама и противи се повећањима пореза. Самим тим за њих би Демохришћани били природнији коалициони партнер од Социјалдемократа, који су у предизборној кампањи најавили повећање пореза за најбогатије.
Са друге стране, Зелени су партија ближа левици, мада не у истој мери као што је то случај са већином других зелених партија у Европи. Иако су Зелени део неколико успешних коалиција са Демохришћанима на покрајинском нивоу (попут Баден Виртемберга), за њих би СПД ипак био преферирани коалициони партнер. Док ће Линднер и његове Слободне демократе желети да за себе обезбеде изузетно значајно министарство финансија, Зелене ће вероватно највише занимати екологија и спољни послови.
Немачка између „Семафора“ и „Јамајке“
Пошто су ове две мање партије практично обезбедиле своје учешће у наредној влади, питање је само ко ће је водити. Да ли Немачку чека “Семафор” коалиција између СПД-а (црвени), ФДП-а (жути) и Зелених, или тзв. “Јамајка” коалиција у којој би СДП заменили Демохришћани. У овом тренутку делује да је Олаф Шолц у предности, како због већег броја гласова која је његова партија освојила, тако и због далеко веће личне популарности. То усмерава читав немачки политички естаблишмент ка „Семафор“ коалицији и истискивању Демохришћана у опозицију. Управо би непопуларност Армина Лашета могла да заплаши потенцијалне коалиционе партнере, који не желе да се идентификују са њим и његовом владом.
Можда не би било на одмет нагласити да је математички могућа и тзв. “Велика коалиција” (Große Koalition) између Демохришћана и Социјалдемократа. Њу је Олаф Шолц одбацио још током кампање, а и ставови два лидера далеко су удаљенији него што је то био случај у доба Ангеле Меркел. Ипак, она се никада не може у потпуности одбацити, бар док формирање неке друге не постане потпуно извесно.
Изборне занимљивости
За крај, неколико занимљивости. За почетак, ово је први пут од како у Немачкој поново уведени избори након Другог светског рата да су две водеће немачке партије (ЦДУ/ЦСУ и СПД) у збиру освојиле мање од 50% гласова. Такође, њихова подршка је далеко већа међу старијим гласачима, док су се млади у већој мери определили за Зелене и Слободне демократе. То показује велике промене у ставовима грађана, као и чињеницу да се млади Немци све мање проналазе у политици великих партија. Ипак, то вероватно неће имати велики утицај на изборне резултате, бар не у скоријој будућности, зато што је број пензионера и људи који се пензији приближавају у Немачкој далеко већи од броја младих људи.
И изборна географија показала нам је неколико занимљивих промена. Подршка Демохришћанима је опала на читавој територији Немачке, али вероватно нигде толико драстично као истоку. Тамо је Алтернатива за Немачку успела да оствари изузетно добар резултат, освојивши највише гласова у чак две покрајине, Тирингији и Саксонији. Зелени су најбоље прошли у великим градовима попут Берлина и Хамбурга, Демохришћани су највише гласова освојили само на традиционално конзервативном и католичком југу док су Социјалдемократе најбоље прошле на северу Немачке.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: politico.eu
