Разна истраживања развојних центара баве се овом темом од настанка пандемије, као једним друштвеним феноменом у време здравствене кризе. Резултати су крајње поражавајући на светском нивоу, где је већина држава доживела пад индекса у сфери владавине права( који се мери кроз ограничења владиних овлашћења, борбу против корупције, транспарентност одлука власти, очување реда и закона, уставност и законитост грађанских и кривичних судова и очување основних људских права).
Читав свет је практично у великом паду у скоро свим од побројаних мерила владавине права. Ако се може разумети смањена транспарентност власти и ограничења овлашћења владе, због неочекиване ситуације са пандемијом корона вируса, велику тему за размишљање даје нам како борба против корупције толико „испашта“. Откривањем „пандориних папира“ добили смо широк увид у разне податке које су светски политичари тајили, али озбиљних консеквенци као да није било, иако се ради о истраживању од велике важности.
Протести широм света
Имали смо прилике и да гледамо изборне манипулације и протесте, како у државама са нижим индексом владавине права (рецимо Белорусија, која је доживела један од најдраматичнијих падова по овим истраживањима, а највећи у Европи), па до држава које су биле високо котиране (САД, сетимо се само сцена у Вашингтону из јануара ове године, оптужбе да је Бајден „покрао“ изборе, „Black lives matter“ протесте…). О протестима у Француској је сувишно причати, постоји она крилатица која каже да Французи ујутру прво оду на протест, па на посао, која је никад актуелнија него сада за власти Емануела Макрона. Са протестима смо имали посла и у Србији, било их је и у Русији, Венецуели…
Венецуела доживела највећи пад владавине права
Највећи пад доживела је управо Венецуела. Тамо је дошло до критично ниске слободе говора, политичког хапшења Ивана Виргеза, правника који се борио за очување људских права, затим до врло опасне кампање на друштвеним мрежама која је изродила многим нетачним информацијама око контроле здравствене ситуације у земљи. Венецуелу добро прати и Аргентина у овом негативном контексту, превасходно због драконских мера у сузбијању пандемије, као и широких овлашћења полиције приликом кажњавања свих који крше уведена правила. Мијанмар је доживео и војни пуч. Русија је доживела очекивани пад након избора и ситуације са Наваљним, Мађарска и Пољска због „не-европских вредности“, Украјина због учесталих смена у власти и вела тајни око броја „оставки“, које нису до краја објашњене.
Ретке државе које су у овом смислу напредовале за време пандемије су очекивано Данска, Норвешка и Шведска, интересантно Боливија и Уругвај, Костарика и Чиле.
пише: Лука Гачић
