Најављене измене и допуне Закона о експропријацији биле су и више него довољан мотив делу незадовољних грађана да се ових дана, окупе испред Скупштине Србије и захтевају хитно скидање овог законског предлога са дневног реда седнице највишег представничког тела у Србији. Уз грађане, поменути предлог измена и допуна оцењен је доста негативно од стране појединих правника, пре свега истакнутих професора и адвоката а своје противљење исказале су и неке невладине организације попут Националног конвента о Европској унији и Центра за екологију и одрживи развој.
Мада је појам експропријације одавно пренет са правног на терен дневне политике, чини се како у медијском дискурсу ипак постоји општа сагласност по питању његовог значења. Тако се овај појам често дефинише као „принудно одузимање имовине од приватних власника зарад општег интереса“. Правна теорија је ту ипак много прецизнија и шира али несумњиво је дакле, да овај поступак не подразумева престанак права својине вољом бившег власника или пак изостаје његова спремност да прода своје ресурсе под разумним условима – правичној цени. Због свега наведеног али и чињенице да се експропријацијом нарушава универзално правило које важи у модерним демократским порецима – да је својина света и неповредива категорија, кључни елемент појма експропријације јесте постојање правичне накнаде.
Можда најбољу илустрацију о сложености и осетљивости овог феномена, даје професор др Лука Тодоровић који још 2007. године напомиње како је експропријација легитиман институт уколико се рестриктивно користи! Надаље, он упозорава и да опасност по приватну својину може настати у поступку доношења (и измена, прим.аут.) закона који регулише поменуту материју и који може поставити врло широке границе јавног интереса!
Да смо најновијим пакетом законских промена управо загазили у ову критичну зону, сматра и адвокат Чедомир Кокановић. Наиме, говорећи за Јужне вести, адвокат истиче да је једна од новина то што ће Влада одлучивати да ли постоји јавни интерес за експропријацију и да ће он у многим случајевима бити подређен приватном, што значи да ће приватна имовина свих грађана Србије бити на, како каже, извол’те. По њему, тим Законом се дакле, шири круг случајева у којима држава може да одреди јавни интерес и да на основу тако одређеног јавног интереса одузме грађанима приватну имовину.
Овакво мишљење дели и професорка права Весна Ракић Водинелић која пак истиче да се предложеним изменама Закона о експропријацији, ако буду усвојене, поред јавног интереса уводи и нови основ – међудржавни уговор који је Србија закључила са неком другом земљом у оквиру којег се могу закључивати комерцијални уговори са неком иностраном фирмом. „Ако се тај пројекат прогласи за пројекат од међународног или националног интереса, онда се може вршити експропријација, не у корист јавног већ приватног интереса те приватне фирме“, упозорава професорка.
За закон који је на снази дуже од двадесет пет година није необично да и даље пати од непрецизних одредби, понеких противречности у формулацијама или пак редакторских грешака због чега су и редиговање дела текста па и местимичне корекције у том смислу, номотехничка нужност. Са друге стране, уколико се приступи детаљном прегледу измена и допуна уочиће се неколико нових решења која захтевају да буду темељније продискутована у круговима стручне и научне јавности.
Тако се на пример, чланом 2. Предлога закона омогућава привремено заузимање земљишта, најдуже до три године, када то исто земљиште служи одређеној потреби у вези са изградњом објеката и установљењем службености, а за које је дакле, утврђен јавни интерес – с тим да се на захтев правних лица, привремено заузимање земљишта може једном продужити за још три године.
За адвоката Милоша Игића највећи проблем је одредба која се односи на исплаћивање накнаде за нелегализоване објекте која предвиђа да „власник таквог објекта има право на накнаду за изграђени објекат у висини процењене грађевинске вредности тог објекта што је, према њему, неуставно, јер Устав Србије предвиђа да право својине некоме може бити одузето само у јавном интересу и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.
Протести против Закона о експропријацији
Еколошки активисти али и део опозиције предвођен Скупштином слободне Србије одржали су у уторак и среду протест због овог и закона о референдуму и народној иницијативи, који се, такође, налази у скупштинској процедури. Како наводе испред организације „Не давимо Београд“, све је ово било по брзом поступку, без јавне расправе и без уопште неког учешћа јавности. Најчешће критике се односе на то да се овај закон доноси како би се експропријација омогућила металуршко-рударској компанији Рио Тинто и другом приватном капиталу. Оштро интонираним писмом огласио се и Национални конвент за Европску унију сматрајући да предлог закона о изменама и допунама Закона о експропријацији представља недопустив удар на приватну својину грађана, супротно Уставу Републике Србије и принципу правне сигурности, чиме се угрожава Уставом загарантовано право на мирно уживање имовине.
Све чешћи позиви и апели власти да се предлог закона врати у „нормалну“ јавну расправу говори о томе колико је корисно да стручњаци из различитих сфера друштвеног живота изложе своје ставове о појединим питањима из домена ове материје. Како је законска (па и ова) материја подложна изменама очекује се да свако од заинтересованих релевантних субјеката да свој критички допринос у анализи и побољшању оних одредби које су новина у предложеном закону о експропријацији.
пише: Иван Митић
насловна фотографија: БЕТА/Милош Мишков
