Сједињене Америчке Државе познате су по свом стриктном и веома ригидном изборном календару, по ком се председник бира сваке четири а чланови Конгреса сваке две године. Овакав распоред не оставља пуно простора за изборе током непарних година, али то не значи да они не постоје. Прошлог уторка грађани две савезне државе, Вирџиније и Њу Џерзија, изашли су на биралишта како би изабрали своје гувернере. Супротно очекивањима већине аналитичара републикански кандидат Глен Јангкин остварио је тесну победу у Вирџинији, док су избори у Њу Џерзију донели реизбор демократе Марфија.
Избори у Вирџинији: померање у десно
Историјски Вирџинија је била међу најзначајнијим савезним државама у САД-у, како због своје дуге и поносне историје као једне од тринаест колонија које су се побуниле против британске власти тако и због политичког значаја који је имала у председничким изборима. Крајем XX и почетком XXI века Вирџинија је сматрана за тзв. “swing state”, односно државу у којој су републиканци и демократе изједначени и имају упоредиве шансе за изборни успех. Ипак, од када је Барак Обама победио у Вирџинији на изборима 2008. године, демократе су почеле да нижу успехе у овој савезној држави. Пре само годину дана Џо Бајден је у Вирџинији победио Доналда Трампа са више од 10 процентних поена.
Самим тим, очекивало се да ће демократе релативно лако успети да сачувају гувернерску позицију у Вирџинији, на којој се демократа налазио током 16 од претходних 20 година. Њихов кандидат био је Тери Меколиф, искусни политичар који је ту функцију већ обављао од 2014. до 2018. године (устав Вирџиније не дозвољава два узастопна мандата). Са друге стране, републикански кандидат био је Глен Јангкин, бизнисмен из Ричмонда без икаквог ранијег политичког искуства, који је каријеру градио у финансијском сектору пре него што је одлучио да се кандидује за гувернера своје савезне државе.
Паметна кампања Јангкину донела победу
Меколиф је у почетку имао стабилну (мада не претерано убедљиву) предност у истраживањима јавног мњења, али се његова предност брзо топила и до краја октобра све анкете су показивале да ће избори бити веома неизвесни. Јангкин је водио паметну кампању, залажући се за традиционалне републиканске циљеве попут фискалног конзервативизма и забрани “критичке расне теорије” у државним школама. Он је успео да тему образовања постави у први план и нападне демократског кандидата на терену на ком се он (али и многи други из његове партије) не сналазе баш најбоље. Јангкин се залагао већу улогу родитеља у образовању и противио наметању “расне идеологије” у државним школама, на тај начин привукавши значајан део гласача којима су ови проблеми важни, чак иако су претходних година гласали за демократе.
Ипак, Јангкин није претеривао и остао је у територији која би се могла назвари „умерени републиканац“. Меколиф је покушао да свог противника представи као “Трампа у покушају”, али очигледно да му то није успело. Јангкин се успешно представио као “обичан човек, муж и отац из северне Вирџиније” који жели да заштити своје суграђане од криминала, неодговорних савезних власти и претеране политичке коректности. Управо је тај имиџ “на граници популизма” оно што је републиканцима потребно, поготово у борби са демократским инсајдерима попут Меколифа, некадашњег руководиоца Демократског националног комитета и блиског сарадника породице Клинтон.
Утицај Трампа и Бајдена на резултате
Сам Доналд Трамп јесте подржао Јангкина, али је он током кампање углавном држао дистанцу у односу на бившег америчког председника. Вероватно да му је управо то помогло да оствари добар резултат у предграђима, која су традиционално гласала за републиканце али су се током Трамповог мандата окренула демократама.
Још један фактор који је утицао на резултате је драстичан пад популарности председника Бајдена током последњих месеци. У самој Вирџинији број оних који подржавају Бајдена испод је просека и креће се око 43%, те није немогуће да је макар део гласова које је Јангкин добио својеврстан протест грађана Вирџиније који нису задовљни учинком председника Бајдена и Демократске партије у последњих неколико месеци.
Када буде преузео своју нову функцију у јануару наредне године, Јангкин ће постати 74. гувернер у готово 250 дугој историји Комонвелта Вирџинија. Ово је несумњиво једна од најпрестижнијих гувернерских позиција у држави, а кроз историју су је обављали неки од великана америчке политике попут Томаса Џеферсона, Џејмса Монроа и Џона Тајлера. Паралелно са изборима за гувернера одржани су и избори за његовог заменика (lieutenant governor), на којима је победила републиканка Винсом Сирс. Она је тако постала прва жена и прва црнкиња изабрана на неку од две најважније позиције у Вирџинији.
Избори и у Њу Џерзију
Још једна држава у којој су одржани избори за гувернера је Њу Џерзи. Она је добила мање медијске пажње зато што се очекивало да ће актуелни гувернер, демократа Фил Марфи, успети да обезбеди реизбор без већих проблема. Анкете су му током претходних месеци давале константу предност која је у неким тренуцима била и двоцифрена, а на изборима пре четири године победио је са готово 15 процентних поена разлике. Ипак, његов противкандидат републиканац Џек Читарели показао се као далеко већи изазов неко што се то на почетку мислило.
Прелиминарни резултати показали су да ће бити веома тесно (Читарели је чак и водио у једном тренутку), те се пребројавање гласова одужило. Ипак, током вечерњих сати у уторак представници медија почели су да проглашавају Марфија као победника. Он је успео да обезбеди реизбор, али са минималном разликом од 50,2% освојених гласова наспрам 49% колико је освојио Читарели. У апсолутним бројкама на 90% пребројаних гласова та разлика је тек око 30,000 гласова, готово занемарљиво ако узмемо у обзир да је на изборе изашло готово 2,5 милиона гласача. Републиканци су успели да смање предности које су демократе имале и у Представничком дому и у Сенату Њу Џерзија.
Марфи је успео да постане први гувернер Њу Џерзија из редова Демократске партије који је освојио реизбор на то место после 44 године, али разлога за славље неће бити превише. Њу Џерзи је већ деценијама више наклоњен демократама, а непопуларност последњег републиканског гувернера Криса Кристија (2010-2018) и председника Трампа тај тренд је само додатно појачала. Самим тим, врло добар резултат Џека Читарелија може се протумачити као повратак Републиканске партије као озбиљне и потенцијално опасне опозиције у овој савезној држави која спада у прогресивније и наклоњеније демократама. На прошлогодишњим председничким изборима Џо Бајден је у Њу Џерзију победио са 16 процентних поена разлике.
Како ће ови избори утицати на националну политику?
На који начин ће ови резултати утицати на високу политику у Сједињеним Америчким Државама? Несумњиво је да ови резултати републиканцима дају разлога за оптимизам, а демократама за бригу. За тачно годину дана очекују нас избори за Представнички дом и део места у Сенату, а републиканци верују да ће на њима успети да поврате оба дома Конгреса и на тај начин значајно отежају председнику Бајдену да имплементира своје планове и идеје. То је и више него могуће, ако узмемо у обзир да су демократске већине у оба дома минималне, те да ће победе републиканаца у само неколико дистрикта и савезних држава бити довољне да помере равнотежу у конгресу на њихову страну.
Ипак, не треба претеривати у доношењу закључака када су у питању избори за гувернера. Локална и национална политика у Америци поприлично су одвојене, те чињеница да је неки гласач подржао кандидата једне партије на локалним изборима не значи аутоматски да ће то учинити и на изборима за председника или Конгрес. То демократама даје простора да исправе своје грешке и поправе резултат наредне године, али ће им то несумњиво бити све теже и теже.
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: Steve Helber/AP
