Нови ирански председник Ебрахим Раиси положио је заклетву 5. августа након победе на изборима у јуну. Пред њим ће се наћи бројни изазови који предстоје Ирану, а највећи од свих њих је економска криза која је настала као резултат санкција од стране Уједињених нација.
Лоши односи са Сједињеним Америчким Државама и осталим силама
Напетости са Сједињеним Америчким Државама порасле су од 2018. године, када се тадашњи председник Доналд Трумп повукао из мултилатералног споразума о иранском нуклеарном програму и вратио санкције Ирану.
У Бечу су се водили трновити преговори између Ирана и других земаља које су још увек део нуклеарног споразума о покушају оживљавања споразума и укидању санкција. Међутим преговори су застали у протеклих неколико недеља.
Такође су појачане тензије са осталим страним силама које су окривиле Иран за смртоносни напад беспилотном летелицом на танкер у близини Омана. Иран је ове оптужбе порекао.
Шта је обећао Раиси иранском народу?
Раиси је након заклетве рекао да ће подржати „све дипломатске планове“ за укидање санкција. „Ирански народ очекује да ће нова влада побољшати живот… Све илегалне америчке санкције против иранске нације морају бити укинуте“, рекао је он.
Поред економске кризе, Иран се бори и са пандемијом коронавируса. То је најтеже погођена земља у региону и забележила је највећи број случајева у последњих неколико дана. Иран је такође потресао талас уличних протеста на југозападу, делимично изазван озбиљном несташицом воде.
Јединствени политички систем Ирана
Сложени и необични ирански политички систем комбинује елементе савремене исламске теократије са демократијом. Мрежа неизабраних институција које контролише Врховни вођа функционише заједно са председником и парламентом које бира народ.
Врховни вођа је најмоћнија личност у Ирану, а од Исламске револуције 1979. године било их је само двоје – ајатолах Рухолах Хомеини (оснивач републике) и његов наследник, актуелни ајатолах Али Хамнеј. Хамнеј је врховни командант иранских оружаних снага и контролише службе безбедности. Он такође именује шефа правосуђа, половину утицајних чланова Савета чувара, вође молитве петком и шефове државних телевизијских и радио мрежа.
Председник се бира на четири године и може да има највише два узастопна мандата. Устав га описује као другог највишег званичника у земљи. Он је на челу извршне гране власти и одговоран је за спровођење Устава. Председник има значајан утицај на унутрашњу и спољну политику, али Врховни вођа има последњу реч о свим државним питањима.
Парламент има 290 чланова и они се бирају гласањем на сваке четири године. Парламент има овлашћења да доноси законе и годишњи буџет, као и да позива и опозива министре и председника владе. Међутим, све законе које усвоји парламент мора одобрити Савет чувара.
Савет чувара је најутицајније тело у Ирану, има задатак да одобри све законе које је усвојио парламент и има моћ вета на њих. Такође може забранити кандидатима да учествују на изборима. Савет има 12 чланова, 6 чланова су теолози које бира Врховни вођа док осталих 6 чланова су правници које именује судство а одобрава парламент.
Председнички избори 2021. године
Председнички избори у Ирану одржани су 18. јуна 2021. године, тринаести од успостављања Исламске републике 1979. Ебрахим Раиси, тадашњи врховни судија Ирана, проглашен је победником на веома контроверзним изборима. Он је успео да освоји чак 62% гласова.
Избори су започели масовном дисквалификацијом одређеног броја популарних кандидата од стране Савета чувара. Ови избори су оборили рекорде најниже излазности у иранској изборној историји (око 49%).
Избори су нашироко описани као „ни слободни ни поштени“ и „лажни“ од стране различитих међународних организација за људска права, као што су Хуман рајтс воч (Human Rights Watch) и Центра за људска права у Ирану.
Не можемо да кажемо за су ови председнички избори у Ирану били слободни и поштени, Иран је једна од ретких држава у којој постоји тело (Савет чувара) које може да стави вето на нечију председничку кандидатуру, и такав неки чин не можемо да сматрамо „слободним“ или „поштеним“. Поред тога и рекордна мала излазност на овим изборима не доноси новоизабраном председнику Ебрахиму Раисију претерани легитимитет.
Аутор: Никола Богдановић
Насловна фотографија: ЕPА
