У Бечу су након петомесечне паузе опет настављени преговори између две стране о споразуму потписаном 2015. године, који је се популарно назван Ирански нуклеарни споразум. Представници обе стране су разговарали о могућем повратку САД у споразум, који је ограничио нуклеарне активности Ирана у замену за укидање санкција.
Шта је то Ирански нуклеарни споразум?
Ирански нуклеарни споразум, који званично носи назив Заједнички свеобухватни план акције, је споразум о иранском нуклеарном програму постигнут у Бечу 14. јула 2015. године између Ирана и пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација ( Кина, Француска, Русија, Уједнињено Краљевство, САД) заједно са Немачком и Европском унијом.
Овим уговором Иран је пристао да уклони своје залихе средње обогаћеног уранијума, да смањи залихе ниско обогоћеног уранијума за 98% и да смањи за око две трећине број гасних центрифуга. Активности обогаћивања уранијума биће ограничене на једно постројење које користи центрифуге прве генерације на 10 година. Остали објекти ће бити преуређени како би се избегли ризици од ширења.
Да би надгледала и верификовала иранско поштовање споразума, Међународна агенција за атомску енергију имаће редован приступ свим иранским нуклеарним објектима. У замену за поштовање својих обавеза Иран ће добити олакшање од нуклеарних санкција САД, Европске уније и Савета безбедности Уједнињених нација.
Зашто је дошло до сукоба САД и Ирана поводом овог споразума?
Након што је Иран прекршио кључне обавезе из споразума, тадашњи председник Доналд Трамп је 2018. године повукао САД из овог споразума и опет је увео санкције Ирану. Од тада се у Бечу воде жестоки преговори који до сада нису довели до било каквог договора између две стране.
Тренутни амерички председник Џо Бајден је показао вољу да укине санкције ако се Иран врати поштовању својих обавеза из споразума.
Каква је тренутна ситуација?
Дипломате из Ирана и пет земаља потпистница Заједничког свеобухватног плана акције (Кина, Француска, Немачка, Русија и Велика Британија) – састале су се у понедељак поподне 29. новембра у хотелу у главном граду Аустрије, док су представници САД учествовали индиректно.
Западне дипломате су упозориле да истиче време за преговоре о решењу због значајног напретка који је Иран направио у свом програму обогаћивања уранијума, што је могући пут до нуклеарне бомбе.
Званичник Европске уније који је председавао преговорима Енрике Мора рекао је да се осећа „изузетно позитивно“ након што су они завршени. Иако није постојао фиксни временски оквир, све државе су показале „осећај хитности у враћању споразума у живот“, додао је он.
Он је такође напоменуо да су преговарачи које је именовао нови ирански председник Ебрахим Раиси прихватили рад који је урађен у претходних шест рунди преговора као добру основу за споразум и показали вољу да се „ангажују за озбиљан рад“.
Иранско министарство спољних послова саопштило је да жели „признање кривице“ од САД; моментално укидање свих америчких санкција; и гаранцију да ниједан будући председник САД више неће једнострано напустити договор.
„Не постоји начин да се вратимо на споразум без проверљивог и ефикасног укидања свих санкција наметнутих иранској нацији након одласка САД“, нагласио је министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолахиан у изјави пре састанка у понедељак.
Специјални изасланик господина Бајдена, Роберт Мали, рекао је да су САД спремне да предузму све потребне кораке да би се вратиле у споразум, укључујући укидање санкција које је увела Трампова администрација. Он је такође рекао да прозор за преговоре неће бити отворен заувек.
„ Ако Иран мисли да може да искористи ово време да изгради више утицаја, а затим да се врати и каже да жели нешто боље, то једноставно неће успети. Ми и наши партнери нећемо пристати на то“, рекао је он за BBC у суботу.
Мали је упозорио Иран да ће, ако жели да „покуша да искористи преговоре као покриће за убрзани нуклеарни програм и да полако седну за нуклеарни сто“, онда САД бити принуђене да „одговоре на начин који нам не одговара“.
Аутор: Никола Богдановић
Насловна: EPA
