Поштовани читаоци имамо част да Вам представимо наш интервју са врсним познаваоцем регионалних политичких прилика, политикологом Рајком Петровићем. Тема разговора је криза на Косову и Метохији и Заједница српских општина као добро или лоше, потенцијално рјешење за њу. Петровић је у разговору истакао да како моћ Запада буде опадала то ће понуде за Србију, по питању КиМ бити повољније.
Поштовани господине Петровићу, криза на Косову и Метохији добија свој епилог, потписан је привремени споразум, РОСУ треба да се повуче са сјевера. Како коментаришете ту ситуацију?
Најважније је да је спречена ескалација сукоба и евентуални оружани сукоби. Србија би, наравно, увек морала да физички заштити своје становништво, али геополитичке промене данас нам иду на руку и треба бити стрпљив у борби за очување КиМ. Ово је прва мала победа Србије, јер нисмо прихватили једнострани ултиматум као у случају такси пре пар година, али и зато што се РОСУ први пут повукла да севера не добровољно, већ под нашим притиском.
Предсједник Вучић је рекао да се плаши како ће у преговорима у наредних 6 мјесеци бити понуђено неко теже рјешење од горе поменутог споразума. Шта би то могло бити, да ли је у питању притисак за коначно признање Косова*?
Тај притисак је од 2008. године присутан и биће присутан и убудуће. Како глобална моћ САД и Запада у целини буде опадала, тако ће им се више журити са коначним решењем за КиМ. На нама је да никада не признамо ту лажну државу, јер без признања Београда сва остала признања немају никакву правну вредност.
Током саме блокаде прелаза могли смо видјети заставе „Заједнице српских општина“, међу нашим народом. Какав је ваш став о том институционалном рјешењу? Чини ли Вам се да је Бриселским споразумом успостављена једна парадигма преговора у којој се ЗСО суштински може посматрати као максимум онога што српска страна може да очекује?
ЗСО је добро прелазно решење, као облик аутономије Срба унутар КиМ чији статус и даље дефинише Резолуција 1244. По мени, замисао је била добра, јер Срби на КиМ морају да живе, раде и осећају се безбедно до момента када Србија буде у могућности да целу територију КиМ реинтегрише у свој уставно-правни поредак. ЗСО, међутим, никада није заживела јер је српска страна испунила све одредбе Бриселског споразума, а албанска ниједну. У таквим околностима, ма колико Бриселски споразум био начелно штетан, треба инсистирати на формирању ЗСО.
Колико би међународни фактори, прије свега западни, били спремни да иду даље од онога што је постављено као оквир преговора Бриселским споразумом?
За сада Запад неће хтети да излази из преговарачких оквира дефинисаних Бриселским споразумом, али је и он показао да је спреман на колико-толико попуштање у вези КиМ. Трампова администрација је била спремна на поделу КиМ, Меркелова је у опроштајној посети Београду први пут говорила о потреби суштинског дијалога, а не о Косову као завршеној причи. Дакле, као што сам рекао, како моћ Запада буде опадала, понуде са његове стране ће за Србију бити све повољније.
Можемо ли рећи да је Србија потписивањем тога споразума, ограничила своје захтјеве на ЗСО?
Све док не признаје тзв. независно Косово Србија се не ограничава на добијање ЗСО као тек дела независног Косова. Не сматрам да ће Србија то учинити убудуће, а и чини ми се да ће најављени споразум бити везан махом за будући модел коришћења таблица на територији КиМ.
Колико је, у свјетлу тога, могуће очекивати евентуално разграничење са Албанцима на Косову?
Од идеје разграничења се, чини ми се, одустало се још пре годину дана, како од унутрашњих притисака у самој Србији, тако и од промена на глобалном нивоу. Ту пре свега мислим на пандемију корона вируса која је убрзала посртање САД и ЕУ, као и успон Кине као нашег традиционалног партнера Београда. Радује ме то што се, примера ради, могло чути посланичко питање од стране потпредседника Народне скупштине Стефана Кркобабића упућено ресорном министру у вези тога постоје ли могућности за повратак 1.000 српских војника и полицајаца на КиМ. То је добро, јер се коначно у врху власти анализирају и такве могућности.
разговор водио: Михаило Братић
насловна фотографија: zvono.media
