Француски председник Емануел Макрон и грчки премијер Кирјакос Мицотакис пре три дана потписали су нови уговор којим се Грчка обавезује да ће купити војне бродове од Француске. Он се надовезује на ранији споразум којим се Грчка обавезала на куповину француских војних авиона, а укупна вредност ових куповина процењује се на преко 5 милијарди евра. Овај договор објављен је свега неколико дана након што је формирање одбрамбеног споразума АУКУС, из кога је Француска била искључена, изазвало велики дипломатски скандал и пореметило односе између западних савезника.
Наставак традиционалног пријатељства или одговор на АУКУС?
Овај споразум је веома значајан за француског председника Макрона, који је пре две недеље доживео непријатно изненађење када су Аустралија, САД и Уједињено Краљевство објавили формирање новог одбрамбеног савеза АУКУС, из кога су Французи били у потпуности искључени. Такође, Аустралија је напрасно раскинула уговор о куповини француских подморница вредан преко 50 милијарди долара, на тај начин наносећи тежак ударац француској војној индустрији.
Ипак, то не значи да је овај споразум са Грчком направљен у журби како би Французи санирали новонасталу штету. Реч је о наставку сарадње између два блиска партнера, чија је војно партнерство традиционално дубље од искључиво евроатланских оквира у којима се обе државе налазе.
Када је прошлог лета дошло до повећања тензија између Грчке и Турске на простору источног Медитерана, Француска се појавила као најважнији медијатор, а да притом нису крили на чијој страни леже њихове симпатије. То је додатно затегло односе између Париза и Анкаре, чији су интереси сукобљени на неколико фронтова на ширем простору источног Медитерана.
Самим тим, Макрон је успео да убије две муве једним ударцем. Са једне стране, он се заједно за премијером Мицотакисом поставио чврсто против агресивне и експанзионистичке политике турског председника Ердогана, који још од мигрантске кризе покушава да условљава ЕУ и шири утицај у региону. Са друге стране, Француска је наставила да продубљује војну сарадњу са државама у Европи независно од оквира НАТО савеза и Сједињених Америчких Држава.
Макрон, Француска и тежња за европском аутономијом
Није тајна да француски председник није превише одушевљен правцем у којим се креће западни војни савез. Формирање АУКУС-а својеврстан је сигнал да се англосаксонски елемент (пре свега Сједињене Државе и Уједињено Краљевство) полако издвајају и окрећу ка пацифичком региону, док су државе попут Француске и Немачке и даље превасходно фокусиране на Европу.
Самим тим, Макрон се залаже за јачање одбрамбених капацитета држава чланица ЕУ, а независно од САД-а и НАТО савеза. “Овај договор крчи пут за аутономну и снажну Европу у будућнсти. За Европу која може сама да брани сопствене интересе у свом ширем окружењу, у Медитерану, на Блиском истоку и Сахелу,” изјавио је француски председник при потписивању споразума.
У Кирјакосу Мицотакису он је пронашао доброг савезника, зато што је Грчка земља која традиционално троши доста новца на одбрану, у страху од турског ширења. Ипак, у остатку Европске Уније и даље је доста скептика, који се у мањој или већој мери противе даљој европској интеграцији у обласати одбране. У првом плану то су државе које су најзабринутије од јачања Русије и негују блиске односе са Вашингтоном попут Пољске и балтичких република. Макрон ће самим тим наићи на још доста препрека на свом путу ка “европској одбрамбеној аутономији.”
Аутор: Алекса Пауновић
Насловна фотографија: Ludovic Marin/AFP/Getty Images
