Пише: Варничић Ненад
Еколошка криза је кованица која сама по себи изазива бојазан, јер у себи садржи ту реч “криза”, иако је у српском дневнополитичком дискурсу заступљена минимално, или пак никако . Ако се запутимо различитим крајевима Србије, голим оком је приметна девастација животне средине. Од речица у цевима, односно мини хидро електрана, преко предузећа махом увезене прљаве индустрије, па све до малих дивљих депонија које су врло распрострањене вероватно у сваком делу земље као последица потпуног одсуства еколошке свести али и опште културе, слика је сасвим јасна. Такву слику помало улепшавају туристички атрактивна места, јер ипак је профит изнад свега, па се он не угрожава.
Шта представља еколошка криза?
Еколошка криза је као појам дефинисана у науци и теорији која се бави животном средином. Она означава “нарушавање уравнотежености услова и утицаја у човековој животној средини и изражава се у угрожености стабилног функционисања како биосфере, тако и друштва доводећи у питање човекову егзистенцију као природно друштвеног бића и има 3 модалитета: загађење- најнижи степен поремећаја еколошке равнотеже; угроженост- знатно смањење способности екосистема и биосфере за њихову саморегулацију, те је стога потребна човекова делатност; деструкција- означава стадијум разарања екосистема када је обнова његових фунскција скоро немогућа или захтева велике напоре човека у дугом временском периоду.”
Потпуно је јасно да су сва три модалитета еколошке кризе већ заступљена код нас. Због скорог почетка грејне сезоне и све хладнијег времена ваздух који удишемо поново постаје “видљив” од загађења, а такође и присуство дивљих депонија задовољавају критеријуме модалитета загађења. Затим, непланско и нерезонско сечење шума, што за индустрију што за огрев задовољава критеријум деструкције. Градње Мхе и стављање река у цеви је скоро па непоправљиво стање и ту се јасно осликава модалитет деструкције.
Критичне тачке
Постоји неколко локалитета који су изражено погођени еколошком кризом. Као прва критична тачка може се издвојити Стара планина, тачније део њених река које су завршиле у цевима, након чега екосистеми око њих почињу да одумиру. Други издвојен локалитет који је угрожен су Рађевице, односно Александровац, где је у току изградња каменолома. Проблема не би било, да се за потребе тог каменолома није потребно крчење огромне борове шуме која је веома важан део тог предела из више разлога. Поред тога, непосредно су угрожена и сама домаћинства која се налазе у близини, као и њихове пољопривредне делатности.
Поред ових локалитета, оно што са правом највише забрињава јесте пројекат “Јадар” компаније Рио Тинто, који би погодио цео Лознички крај, који руку на срце још није започет. Нема сумње да би вађење руде Јадарита и изградња рудника угрозила тај цео крај области око реке Јадар. Студије изводљивости које су у току веома су упитне, а Рио Тинто је познат као компанијa која слабо мари за поштовање еколошких стандрада тамо где послује,а углавном су то земље трећег света које обилују корупцијом па тако остављају погодан простор за избеегавање закона и прављење пустоши од екосистема без значајних последица.
Последице?
Ако здраву животну средину у времену изобиља, макар у развијеној Европи посматрамо као један од најбитнијих предуслова за животни квалитет садашњих али и потоњих генерација, закључак је да будућност становништва у угроженим крајевима проблематична. Последице могу бити од еколошког избеглиштва односно терања људи на миграције, преко оптерећења здравственог система услед последица загађења, па све до неких радикалнијих потеза попут екотероризма. Очигледно, потребно је направити баланс између приоритета државне политке развоја земље, односно потребно је наћи баланс између економског развоја и здраве животне средине.
Насловна фотографија: Istockpicture
