Све се више чини да ће последњи велики пројекат првог мандата ове администрације бити предложени Бајденов инфраструктурни план. 550 милијарди долара вредан пакет амбициозан је програм али потреба за новим пословима, урушена инфраструктура и подршка у обе партије ово изгледа као право време за овакав програм.
Потреба за инфраструктуром
Сједињене државе нису имали велики инфраструктурни пројекат још од 50-тих са Ајзенхауеровим системом међудржавних аутопутева (interstate highway system). Током протеклих деценија инфраструктура је запостављена што је довело до све веће запуштености кључне логистике. Протеклих 10 година Америчко друштво цивилних инжињера варирало је своју оцену америчке инфраструктуре између D+ и C-. Овај проблем један је од ретких око којег се слажу обе партије и преговори о заједничком програму почели су још у првој половини Трампове администрације али због свих политичких препирања до сада није дошло до неког напредка у тим дискусијама.
Шта чин Бајденов инфраструктурни план?
Оригинални предлог вредан 2.5 триона долара укључивао је у себи побољшавање стамбених објеката школа и болница, смањење пореза за обновљиву енергију и улагање у истраживања за побољшавање ефикасности, међутим током преговора ови делови закона су одбачени. Нови предлог већином се састоји од обнављања и проширења традиционалног транспортног система укључујући путеве и мостове, ширење железничке мреже и обнављање лука и аеродрома. Припремање за климатске промене већином улажући у нову водоводну мрежу у западним државама које претходних година пате од суша и побољшање електричне мреже значајне након губитака струје у Тексасу током зиме. Један од контраверзнијих делова плана који је Бајден успео да задржи чине 65 милиона који ће се уложити за довођење брзог интернета у руралне пределе Америке ово
ће највише донети становницима равница на средњем западу који су дуго остајали без интернета.
Актери
Преговори о овом плану трају још од пролећа и највише проблема Бајдену представљали су чланови његове партије тачније два конзервативна члана Џо Маншин и Кристен Синема демократе из традиционално републиканских држава Западне Вирџиније и Аризоне у савезу са либералнијим републиканцима који су изразили спремност да сарађују. Маншин и Синема тренутно су најмоћнији сенатори у конгресу одлучујући о судбини већег дела Бајенове агенде. Тренутни преговори у белој кући показали су се обећавајућим.
У Бајденовом је интересу да задржи ове сенаторе на својој страни пошто ће
скорашње гласање на закону о промени буџета који ће вероватно садржати већи део потрошње избачене из овог предлога захтевати само 51 глас а не 60 потребно за тренутни инфраструктурни план па ће Синема и Маншен поново држати сву моћ у својим рукама. Умеренији републиканци већином из традиционално демократских држава и Мит Ромни сенатор из Јуте и републикански кандидат за председника 2012 год. покушавају да искористе ову шансу да створе утицај у Бајденовој администрацији. У овом случају имају већу моћ да обликују овај план већ су успели да смање величину пројекта на само 20% оригиналног плана али Ромнијев лични бренд као разуман републиканац насупрот Трамповом екстремизму биће оштећен ако буде наставио да притиска за смањење потрошње и оштетити његове шансе током очекиване поновне номинације 2024.
Закључак
Гласање за предлог одлаже се током целог лета претпоставке су да је реч о сакупљању гласова иза затворих врата док лобисти разних компанија и интереса убеђују сенаторе да гласају „за“ или „против.“ Да ли су људи на Капитолу срећни или не да се политика враћа на старо где се претње и обећања изговарају у канцеларијама далеко од јавности и новинара или су већ носталгични за време када је то било рађено преко твитера, само ће време показати.
пише: Лука Јовановић
Napokon jasno objašnjenne