Ангела Меркел, крај једне ере

Кад год причамо о Немачкој, некако први синоними су стабилност, квалитет, сигурност. Тако би могли описати и каријеру „вечите канцеларке.“ Ангела Меркел је рођена 1954. у Хамбургу, у ратом још увек разореној Немачкој, ћерка лутеранског свештеника пољског порекла и учитељице.

Рано се видео њен потенцијал који је исказивала у школи, па је током студија наводно контактирана од стране Штазија(тајна полиција социјалистичке странке у Источној Немачкој, Ангела је студирала у Лајпцигу), али је њен став према комунизму био врло негативан, па је сарадњу одбила. Због својих пољских корена, била је подржавалац промена које су биле у назнакама у тој држави појавом покрета „Солидарност“, где се још јасније види Ангелин анти-комунистички став, вероватно укорењен и у атеизму комунизма, који је њој као ћерки једног свештеника и јавно декларисаној верници вероватно јако сметао.Тај анти-комунистички став је јачао и у народу Источне Немачке под репресивним режимом социјалистичке партије.

Од пада Берлинског зида улати у политику

Тих година, ипак, примарно занимање јој није била политика, већ физичка хемија из које је урадила и докторат. Њен коначан улазак у политику дешава се падом Берлинског зида 1989. и почетком процеса уједињења две Немачке. Придружила се партији ЦДУ (Хришћанско-демократска унија), партији десног центра, из чијих редова је дошао први канцелар уједињене Немачке Хелмут Кол.

Министарка са 37 година

Врло брзо добија и министарску позицију, са својих тек 37 година, 1991. постаје министар за женска права и омладину и на тој позицији остаје до следећих избора. Након избора 1994. постаје министар за очување животне средине. Годину касније она председава првом Конференцијом Уједињених нација о клими, одржаној у Берлину, где ставља Немачку на чело глобалне борбе за смањење емисије угљен-диоксида. Ту започиње њена „зелена“ каријера, као борца за очување животне средине. Следећи велики корак био је 1997. када је била главни преговарач приликом преговора о Кјото протоколу.

Протокол обавезује индустријализоване земље да стабилизују емисије гасова са ефектом стаклене баште којим би било обухваћено 37 држава које се сматрају индустријализованим, док би се државе које су још у процесу индустријализације поштедела смањивања емисије штетних гасова, али би биле у обавези да поштују основна начела конвенције. Ово је била прва велика победа Ангеле Меркел на међународној сцени, и врло брзо се појављује у жижи светских медија који је представљају као „будућност светске политике“. Како су само били у праву…

Ангела Меркел се пробија на чело ЦДУ

И док је Ангелина популарност расла, популарност њене странке је падала. На изборима 1998. ЦДУ је доживела пораз и прешла је у опозицију, а нови канцелар постаје, свима нама на подручју Балкана добро познат, Герхарт Шредер. Ипак, иако лоша година за партију, ипак је то била индивидуално сјајна година за Меркелову, која је непосредно након избора постала и генерални секретар странке, да би 1999. након откривања „донаторског скандала“ у ЦДУ, имала отворена врата ка томе да 2002. постане и главни опозициони лидер у Бундестагу.

До избора 2005, њен главни задатак био је да стабилизује странку, потрешену након откривања већ поменутог скандала, и враћања народног поверења у ЦДУ. На изборима 2005. ће, као предводнца велике опозиције ЦДУ-ЦСУ-СПД однети јако тесну победу над коалицијом око Шредеровог СДП-а, и са само 4 посланичка места више, преузети улогу највеће партије у Немачкој, и постати прва канцеларка у историји ове државе,уједино и најмлађа особа која је икада држала ову позицију, тада је имала 51 годину.

Самит Г8 и идеје Меркелове о смањењу емисије штетних гасова

Први велики међународни догађај у ери канцеларке Меркел био је Г8 самит у Берлину 2007. Било је назнака да ће њена дугогодишња борба на плану очувања животне средине пасти у пропаст, због најава из табора америчког председника Буша да „Америка има резерве према ограничењу емисије штетних гасова“. Ипак, тврд став Ангеле Меркел извојевао јој је велику победу јер су њени предлози усвојени на састанку Г8, а ускоро их је „наметнула“ и Европској Унији, након чега је Немачка штампа проглашава за „Климатску Канцеларку“.

Приликом једностраног проглашења независности тзв. Косова*, Ангела Меркел је била међу првима који су стали у ред да честитају и да га прихвате као међународни субјект. Требало јој је свега 3 дана, док је политика према Србија наставила да буде „политика пријатељства и стратешке сарадње према заједничким циљевима и потенцијалног чланства Србије у ЕУ“.

Криза у еуро-зони изазвана светском финансијском кризом била је следећи изазов. Мере штедње уведене у еуро-зони биле су комбинација смањења буџета, смањења буџета за јавне радове и повећаћања локалних такси, како би се премостила криза.

Убедљива победа на изборима 2009.

На изборима 2009. ЦДУ је имала убедљиво најбољи скор, пошто је СДП доживео дебакл, и то најбоље осликава поверење које је немачки народ имао у своју канцеларку. Добила је нови мандат и слободу да бира коалиционог партнера, ког је нашла у ФДП-у(либерал-демокате). Током свог другог мандата, направила је један невероватан потез, који сам по себи изазива неку врсту дивљења због приказане храбрости. Након земљотреса и цунамија у Јапану марта 2011. дошло је до нуклеарне катастрофе у Фукушими, где смо врло јасно видели какве могу бити последице нуклеарне енергије.

Меркелова је, на наговор своје странке и коалиционог партнера, неколико месеци раније одбацила договор о гашењу нуклеарних постројења у Немачкој до 2021. због потенцијално трајне штете по привреду и економију Немачке. Након Фукушиме, на опште негодовање њој блиских сарадника, и на своју руку, канцеларка је наредила почетак гашења. У том моменту Немачка је имала17 нуклеарних постројења, данас свега 6, план је да до 2022. и последње буде угашено.

„Свадба слонова“ – коалиција са Социјалдемократама

Након убедљиве победе на изборима 2013. друге убедљиве заредом, имала је проблем са проналаском коалиционог партнера, и избор је пао на „велику коалицију“ са СДП-ом. Ова година би се могла назвати почетком опадања популарности Ангеле Меркел. Серија спољнополитичких изазова је обележила њен трећи мандат као канцеларке. Опасност од Грчког напуштања еуро-зоне, затим Руско-Украјински сукоби из 2014. где је Меркелова оштро критиковала Путина, била предводница преговора између Кијева и Москве, наметнула се као главни спољнополитички пријатељ Украјине и приморала Европску Унију на санкције Русији(иако је овај потез много нашкодио и самој ЕУ).

Ангела Меркел и мигрантска криза

За тим догађајима је кренуо и највећи мигрантски талас у Европи, где је Меркелова опет диктирала понашање ЕУ према овом питању, и практично приморала чланице да отворе границе за милионе миграната. Тиме је највише погођена Грчка, због чега је директно из буџета Немачке само за Грчку отишло десетине милиона евра. Сама Немачка примила је до сада преко милион миграната (прецизну бројку је тешко дати, јер у процес миграције за Немачку се осим избеглица са блиског истока пријављује и доста Балканаца и Турака који се сви заједно налазе на имиграционој листи). Преко пола њих је успешно запослено до COVID-19 кризе.

Ипак, ова про-мигрантска политка јако је погодила популарност Ангеле Меркел. Догодио се низ протеста против миграната широм земље, што је резултирало шокантним поразима ЦДУ на локалним и градским изборима(у Берлину су 2015 имали најнижу стопу подршке икад), док су неке екстремно десничарске партије успеле да се појаве са по неким местом у локалним парламентима(интересантно превасходно на подручју бивше Источне Немачке, која се свега 3 деценије раније налазила у левом тоталитаризму). Затим почели су и преговори са Великом Британијом око „Брегзита“, који су јако дуго стагнирали и задавали главобоље свима који су учествовали у њима.

Меркелова се приближава левици

Вероватно из жеље да привуче нове гласаче, када је неке екстремније старе изгубила, 2017. не блокира закон о истополним браковима, коме се противила током своје каријере. Овај потез се може тумачити само на 2 начина. Или је у својој 63.  години живота Ангела Меркел коренито променила своје виђење религије и основних вредности, или је хтела да „дефицит“ десничарских гласова(у партији десног центра!), надомести „куповином“ гласова са екстремне левице(превасходно бораца за људска права, који су такође углавном подржаваоци политике према мигрантима). Иако је лично гласала против њега, имала је моћ да га спречи коју није искористила.

2017. у новој „великој коалицији“ са СДП-ом, ове две партије доживеле су рекордно слаб резултат на изборима. Свега једва нешто више од половине места у Бундестагу, док су некада контролисали и око 80%. Тотална ерозија подршке у актуелну политику. Остаје отворено питање како ће то изгледати на предстојећим изборима, и хоће ли се ЦДУ-СДП коалицији вратити део изгубљеног поверења, или се наставља пад ових политичких гиганата у заборав, и раст мањих странака, превасходно са есктремних полова левице и деснице.Једно је сигурно, Ангела неће више бити на челу, а то обећава неку нову Немачку.

Какву је Немачку Ангела Меркел оставила својим наследницима

Као највећи успеси њене каријере су сигурно смањење незапослености у Немачкој(било око 11% када је преузела кабинет, оставиће незапосленост на око 6% а било је и нижих бројки, незапосленост је скочила током пандемије), борба(у великој мери успешна) за смањење загађења атмосфере од стране најразвијенијих земаља света, и апсолутна доминација над системом ЕУ. Просто када погледате које су све одлуке донете, и за које од тих одлука је Немачка била један од иницијатора или најгласнијих поборника, врло је јасно ко је имао главну реч у Бриселу. За њом остају револуционарне промене, 16 година као рекорд колико је једна особа била канцелар и стабилна економија. А сад, адио Ангела…

 

пише: Лука Гачић