Данас се обележава 87 година од убиства краља Александра у Марсеју. Тог кобног деветог октобра 1934. године, заједно са југословенским краљем, овај свет напустио је и француски министар иностраних послова Луј Барту, од руку терориста ВМРО (Унутрашња македонска револуционарна организација).
Краљ Александар је у Марсеј допутовао на преговоре око формирања „источног Локарна“, који је требало да представља једну врсту антихитлеровске коалиције држава мале Антанте, Италије и Совјетског Савеза. Александар је претходно одбијао ову идеју из више разлога и његова посета Француској је требало да буде само формално поштовање савезништва, али за њега „источни Локарно“ није био опција. Прво, Југославија је одбијала да призна Совјетски Савез као државу. Друго, од 1933. и 1934. Немачка постаје главни кредитор Југославији, као и највећи трговински партнер све до почетка рата. Краљ није смео да увреди Немачку уласком у једну овакву врсту договора, а кредити из Француске и осталих европских сила нису били одобравани, осим у Немачкој.
Прилику да испуне своје интересе у овој посети видели су македонски терористи који су желели независност, као и хрватске усташе, и италијанска влада, који су заједно радили на организовању атентата. Ситуација у земљи била је јако нестабилна. У деловима бивше Аустро-Угарске (Словенија, Хрватска), инфраструктура је била развијенија, као и путеви, што уопште није био случај на југу државе (превасходно Македонија и Косово). Хрвати су сматрали да је Југославија творевина која их кочи у развоју, зато што су плаћали развитак остатка државе и желели су независност. Македонији је било доста превирања коме припада, те су желели да се сами питају о својим стварима, а Италија је имала територијалних претензија према Југославији. Иако су се њихови циљеви појединачно разликовали – чак и били контрадикторни у неким стварима – ујединили су се у борби против особе коју су видели као свог највећег непријатеља, краља Александра.
Атентат је извршио Владо Черноземски, испуцавши четири метка у краља. Једним је лакше рањен и Луј Барту, али је у недостатку адекватне медицинске помоћи и он подлегао рани. Како је престолонаследник био и даље малолетни Петар Карађорђевић, власт у држави преузело је трочлано намесништво. Намесништво су чинили: кнез Павле, који је имао главну реч у намесништву, затим Иво Перовић и Раденко Станковић. Краљ Александар и данас има споменик у Марсеју, као подсетник на овај немили догађај.
Аутор: Лука Гачић
Фотографија: архива Новости
Odlično👍