Било је то 21. октобра, пре 80 година, у некој земљи сељака…
Данас се обележава 80. годишњица масовног стрељања 2264 Крагујевчана, међу којима је било 300 средњошколаца и 15 деце.
Један од највећих злочина немачке војске у Другом светком рату извршен је као одмазда због убијених немачких војника. Према најкрвавијој рачуници 100 за једног убијеног Немца, 50 за рањеног.
То није било у некој земљи сељака
Најсуровијем стрељању цивила претходио је окршај четника и партизана са Немцима 16. октобра, код Горњег Милановца. Где је жртава било на свим странама, а немачке снаге имале су 10 мртвих и 26 рањених.
Из непокорних шумадијских села, према Немцима „легла бандита“, 19. октобра, као из гнезда извучени су боси, голоруки, голобради, оседели, тек прогледали и у пуној снази српски сељаци.
Страдало их је 415, док су неки успели да се спасу. Даље је одлучено да се стрељање настави у самом Крагујевцу. Те је 20. октобра отпочело хапшење на хиљаде грађана, међу којима су били и крагујевачки ђаци. Нико није покушавао да побегне плашећи се за своје најмилије.
80. година од 21. октобра
На зидовима топовских шупа, где су затварани, папирићима и листовима урезиване су и исписиване последње поруке Крагујевачких мученика најмилијима. Данас се у музеју „21 октобар“, у оквиру меморијалног парка у Крагујевцу, чувају 42 поруке.
Рано ујутру, 21. октобра, Немци су почели да изводе људе из топовских шупа. До 14 часова стрељано је више хиљада људи док је око две стотине пуштено као вишак, а неки су задражни да би данима након масакра сахрањивали убијене.
Мајор Паул Кенинг руководилац стрељања, надмашио је у суровости свог налогодавца Франца Бемеа, који је издао наредбу „100 за једног“. Те данас, музејска архива у Крагујевцу располаже подацима да је од 19. до 21. октобра стрењано укупно 2794 Шумадинаца, а 62 је чудом преживело.
Међу стрењанима је било и деце, највише ромских малишана, уличних чистача ципела.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“
Данас се у оквиру спомен-парка „Крагујевачки октобар“ могу видети оригинална документа стрењаних, споменици, сликарска поставка „Крагујевац `41“, Петра Лубарде коју је сликар завештао музеју „21 октобар“. Као и стална мултимедијална поставка „Крагујевачка трагедија 1941“.
За нас који се данас сматрамо Србима, после 80 година од Крагујевачког октобра, важно је да осећамо да се он није десио у некој земљи сељака, на неком тамо дивљем Балкану. Већ у нашем Крагујевцу. Нашој Шумадији. И нашем народу. И да се, као на Косову, крв невиних пролила да би показала да се српска Шумадија, чашћу и храброшћу, заувек уздигла до небеских висина.
Слава и хвала Светим новомученицима Крагујевачким!
Пише: Марија Петровић
Насловна фото.: Приједор 24 сата
Фото: Марија Петровић
