Пише: Душан Ристић
У Букурешту, 19. децембра 2006. године, потписан је Споразум о централно европској зони слободне трговине (ЦЕФТА) са циљем убрзања економског развоја региона, уклањања трговинских баријера између потписница, и припреме за чланство у Европској унији. Готово 15 година касније, трговинска размена међу потписницама у константном је порасту а већина царинских баријера је уклоњена. ЦЕФТА је заузела место једне од најзначајнијих регионалних организација и као таква данас је задужена за примену трговинских одредби амбициозног акционог плана који предвиђа стварање Заједничког регионалног тржишта на Западном Балкану до краја 2024. И поред свега, политичке несугласице међу учесницама онемогућавају ефикаснији рад због чега је реформа ЦЕФТА неопходна. Циљ овог текста јесте да, у светлу 15 година ЦЕФТА, изнесе кључна достигнућа као и препреке у њеном досадашњем раду са освртом на могуће правце реформе у будућности.
15 година ЦЕФТА на Западном Балкану
Сам споразум настао је 1992. године а готово све државе некадашњег источног блока су у неком моменту биле његове учеснице. Поред унапређења трговинских односа, основна замисао споразума била је да припреми своје учеснице за чланство у Европској унији, па су тако, датумом приступања ЕУ државе и напуштале ЦЕФТА. Прекретница у животу споразума била је управо 2006. година када ниједна од држава оснивача није била члан. У наредној рунди проширења Уније, 2007. године, споразум су напустиле Бугарска и Румунија а истим путем пошла је и Хрватска када је 2013. године постала најмлађа, тада 28. чланица. Данас је, под окриљем измењеног споразума потписаног крајем 2006. када ЦЕФТА добија ново рухо, преостало шест држава Западног Балкана и у домаћој јавности често заборављена Молдавија.
Нецаринске баријере – главна препрека слободној трговини
Државе учеснице споразума су се обавезале на унапређење сарадње са циљем потпуног напуштања царинских намета, квота, као и других облика нецаринских баријера слободној трговини. Интрарегионална трговинска размена је, иако свакако мањег обима него размена са ЕУ, у годинама након приступању ЦЕФТА доживела брз раст. Значајан број царинских баријера је напуштен олакшавајући слободан проток робе. Подаци показују, међутим, да и поред повећане интрарегионалне трговинске размене одређени број препрека дубљој сарадњи опстаје. Сам споразум пружа правни основ за увођење трговинских баријера којима се штити домаћа економија или производња прописујући случајеве у којима је то дозвољено. Државе региона су неретко користиле ово право махом из политичких разлога наносећи штету економским односима.
Поред тога, највећа препрека слободном протоку робе, и највећи неуспех ЦЕФТА, остаје висок степен употребе нецаринских баријера као што су технички, санитарни и фитосанитарни, и административни прописи. Усклађивање ових прописа свакако јесте компликован подухват на мултинационалном нивоу али и од суштинске важности. Услед нецаринских баријера, роба је на границама између ових држава непотребно чекала сатима, некада и данима. Такав застој у протоку робе несумњиво значи изгубљен профит и смањену конкурентност фирми у региону који је такође отворен за конкуренцију са много ефикаснијим тржиштем ЕУ. Можда и најзначајнији разлог за успорено усклађивање прописа јесте мањак политичке воље од које доношење одлуке у ЦЕФТА и зависи.
Институционално уређење ЦЕФТА
Најважнији орган у оквиру ЦЕФТА, према слову споразума, јесте Заједнички комитет који је задужен за праћење и примену усвојених одлука. Заједнички комитет састоји се од представника свих држава учесница, односно министара задужених за трговину, и састаје се најмање једном годишње. Међутим, кључна препрека у раду овог органа јесте та што се одлуке доносе консензусом, што суштински значи да све учеснице морају да се сложе како би одлука била усвојена. Па чак и након постигнутог консензуса, на свакој од држава је да у складу са интерним процедурама одлуку уврсти у своје законодавство. Неретко се дешавало да политички представници, вођени дневно политичким интересима и унутар државним нагодбама, блокирају доношење одлука већ припремљених од стране ЦЕФТА Секретаријата са јаком потпором у економској логици. Па тако, упркос договореном и обавезаном споразумом из 2006, нецаринске баријере опстају а дубља либерализација трговинских односа и економско повезивање робују логици политике.
Из управо поменутих разлога, годинама у назад се говорило о превазиђености ЦЕФТА и крајњем домету овог споразума инсистирајући на неопходности изналажења новог модела економске интеграције у региону. На самиту Берлинског процеса одржаном у Софији крајем 2020, идеја економске интеграције региона добила је нови, снажан подстицај у виду договореног стварања Заједничког регионалног тржишта. Сам пројекат добио је велику подршку држава ЕУ али и лидера у региону. ЦЕФТА је добила нову улогу, да прати и предводи примену трговинских аспекта Заједничког регионалног тржишта, а њен значај поново је потврђен. Уз снажну политичку подршку овом подухвату, чинило се да је главна препрека њеном раду уклоњена.
Имплементација Заједничког регионалног тржишта
Годину дана касније, можемо говорити о најзначанијим успесима и неуспесима у примени акционог плана, међутим, за нашу анализу кључна је улога ЦЕФТА у том процесу. Задужена за све трговинске аспекте акционог плана, ЦЕФТА је велики део предвиђених мера у првој години примене успела да претвори у реалност. Нецаринске баријере трговини су смањене даљом хармонизацијом прописа, па је тако просечно време које роба проводи на граници значајно смањено. Режим зелених трака, којим је омогућен неометан проток робе чак и за време пандемије, проширен је на све прелазе у оквиру ЦЕФТА. Како овај режим значајно убрзава у олакшава слободан проток робе, покренути су преговори за проширење примене на све прелазе између региона и ЕУ што се, за сад, очекује само на прелазима са Грчком и поморском границом са Италијом.
ЦЕФТА је, између осталог, дала велики допринос економском повезивању израдом ‘мапе пута’ за креирање регионалног електронског тржишта које има за циљ да омогући електронску куповину производа широм региона без додатних царинских трошкова доставе. Такође, на последњем састанку Заједнички комитет истакао је спремност да у најкраћем року усвоји финални текст споразума о регионалном електронском тржишту као и споразума о напуштању радних дозвола за унутар компанијски трансфер радника и пружаоце одређених услуга. Заједнички комитет је, такође, изразио спремност да почне са пуном применом Протокола о трговини услугама одмах по завршетку унутрашњих процедура свих држава. Кроз поменуте мере, слободно кретање радника и услуга биће значајно унапређено дајући свој допринос економском повезивању.
Логика политике не напушта ЦЕФТА
Па и поред иницијалног успеха, домет ЦЕФТА каква данас јесте поново се показао ограничен логиком политике. Убрзо након промене власти у Приштини, нова влада почела је да инсистира на признању њене државности унутар ЦЕФТА и да позива на измену њене структуре која би то осликала. Приликом потписивања овог споразума 2006, у име власти у Приштини потписана је Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК), што је у последње време посебна тачка спорења између Приштине и Београда која отежава доношење одлука у оквиру ЦЕФТА. Компликовани етнички и институционални односи унутар саме Босне и Херцеговине додатно компликују било какав облик регионалне сарадње. Па су тако политички односи поново постали бреме економији.
Поврх свега, један од кључних недостатака ЦЕФТА остаје неефикасан механизам за решавање спорова који настају услед кршења претходно усвојених споразума. Ефикасан механизам за решавање спорова представља изузетно важан сегмент регионалног економског повезивања који даје правну сигурност како страним инвеститорима тако и домаћим привредним субјектима. Механизам који је тренутно на снази предвиђа испрва директне консултације између страна у спору или консултације у оквиру Заједничког комитета. Тек у случају неуспелих консултација, свака од страна у спору има право да затражи покретање поступка пред Арбитражним судом чија би одлука била коначна и обавезујућа. До покретања арбитражног поступка, међутим, никада није дошло за ових 15 година ЦЕФТА. И то не зато што је поступак консултација изузетно ефикасан или јер спорова нема, већ јер je механизам са спровођење одлука овог суда практично непостојећи.
ЦЕФТА данас – и сутра
Готово 15 година од потписивања споразума који се често назива и ЦЕФТА 2, трговинска размена између земаља учесница значајно је порасла. Иако је у региону који је деценију пре тога био захваћен ратом било за очекивати повећање трговинске размене након обуставе непријатељства и враћања на сарадњу, чланство у ЦЕФТА и прогресивно уклаљање баријера слободном протоку робе у доброј мери је допринело повећању размене. Сама ЦЕФТА је од свог новог рођења 2006. прошла кроз неколико криза ‘идентитета’ често неуспевајући на буде глас економског разума насупрот политичким размирицама. Од 2020, међутим, и договора о стварању Заједничког регионалног тржишта чини се да је ЦЕФТА добила нову шансу. На крилима широке политичке подршке она је успела да постигне консензус и усвајање споразума који су додатно олакшали проток робе и отворили врата размени и у другим областима.
Да је ова нова шанса ограниченог домета, подсети нас реалност готово пред сваке значајније изборе у региону. Регионални економски односи су лака мета за поткусуривање и прикупљање јефтиних политичких поена, па су тако изнова рециклиране теме готово увек важније од питања економског напретка и животног стандарда грађања. Поставља се питање да ли је можда време за поновно ново рођење ЦЕФТА? Овога пута ЦЕФТА би могла да буде рођена као регионална организација наднационалног карактера са снажнијим извршним и законодавним овлашћењима. Као таква она би могла да буде ограниченог мандата искључиво на примену трговинских мера већ договореног акционог плана за Зајендичко регионално тржиште. Уз одговарајућу измену механизма за решавање спорова, кључни проблеми идентификовани у функционисању ЦЕФТА би били превазиђени. Уколико све поменуто звучи превише радикално, за почетак је могуће кренути даље напуштањем консензуса као правила гласања у корист мање стриктних форми што би омогућило ефикаснији рад најважнијег органа ЦЕФТА. На крају крајева, ефикасна ЦЕФТА и унапређени регионални економски односи су нам свима у интересу.
Насловна фотографија преузета са: CEFTA-Week-Conference Tek Deeps
