Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, а поводом 100 година од упокојења Краља Петра Првог Карађорђевића. Након Литургије, одржан је парастос Краљу Петру.
Патријарху Порфирију су саслуживали Епископи Српске Цркве: шумадијски Јован, браничевски Игнатије, нишки Арсеније и умировљени канадски Георгије. Литургији и парастосу су присуствовали чланови Краљевског дома Карађорђевића, на челу са старешином Дома Њ. В. Престолонаследником Александром Трећим.
Патријарх Порфирије је присутне госте и званичнике подучио о смирењу:
„Смирење опет није само и искључиво једно писхолошко стање, и то је укључено у тајну смирења. Смирење је наше стајање пред Богом, у којем ми препознајемо да сами себе и собом јесмо пролазни, јесмо смртни јер имамо свој почетак. Да сами собом не можемо додати ни један педаљ своме узрасту, али да управо са свешћу да не можемо собом и себе препознајемо љубав Божији и силу Божију, и знамо да њоме можемо све. Својом одвојеношћу, својом вером и поверењем да је Бог онај који је наш спаситељ, Бог који је љубав. Можда можемо бити слабашни, можемо промашивати у своме животу, можемо падати, можемо грешити али није то од чега зависи наше спасање и наша погибао. Наше спасење зависи од љубави Божије, а ту љубав примамо управо свешћу о томе ко смо, и свешћу о томе ко смо у заједници са Њим“, пренела је ТВ Храм.
Највише државне и војне почасти
Након Свете Литургије, положени су венци на саркофаг Краља Петра. У име председника Републике, венац је положила проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Потом су положени венци Краљевског дома Карађорђевића и Министарства одбране и Војске Србије.
Патријарх Порфирије је служио парастос Краљу Петру. На саркофагу су биле положене регалије, највиша краљевско-државна знамења Краљевине Србије и Југославије: круна, скиптар, сар и фибула (копча).
Биланс владавине Краља Петра
Краљ Петар је рођен 1844. године, као трећи син кнеза Александра и кнегиње Персиде. Био је ожењен Зорком, најстаријом ћерком црногорског краља и господара Николе Првог. Школовао се у Француској и борио се за ту земљу у Француско-пруском рату. Био је добровољац у устанку српског народа у Босни и Херцеговини 1875-6, где се борио под именом Петар Мркоњић. На српски престо је дошао након Мајског преврата 1903. године.
О државним и политичким успесима током његове владавине говорила је министарка Кисић Тепавчевић.
„Биланс његове владавине која је трајала 18 година је велик – демократска уставна парламентарна монархија, уређена и снажна војска са величанственим победама, привредно оснажена држава, активна национално државна политика која је резултирала ослобођењем Старе Србије од вишевековне османске владавине, интензивна спољна политика са ослањањем на традиционалне српске савезнике – Француску и Русију, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца…“, истакла је Кисић Тепавчевић, а пренео Н1.
Краљ Петар је од 1918. године до 1921, године упокојења, био Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим, због тешке болести на челу државе се налазио његов син и регент Александар, који је након очевог упокојења преузео краљевску дужност.
Аутор: Милан Веселица
Насловна фотографија: Марко Јефтић/Фејсбук
